Tinejdžerka Mia Heller iz Virdžinije razvila je inovativni sistem za filtraciju vode koji koristi snagu ferofluida, magnetnog ulja koje se vezuje za mikroplastiku u protočnoj vodi. Njena ideja nastala je iz ličnog iskustva, ali se danas uklapa u jedan od sve većih globalnih problema, zagađenje mikroplastikom.

Problem koji je pokrenuo ideju

Pre nekoliko godina, Mia Heller naišla je na članak u lokalnim novinama o problemima sa kvalitetom vode u njenom kraju u Vorentonu, u Virdžiniji. Testiranja su pokazala da je voda za svakodnevnu upotrebu bila ozbiljno zagađena PFAS-om i mikroplastikom, dok je u tekstu navedeno da državne institucije neće obezbediti sredstva za filtraciju.

„Na ljudima je bilo da sami obezbede filtraciju“, kaže Heller.

Njeni roditelji ubrzo su investirali u napredni sistem za filtraciju vode, ali je on zahtevao stalno održavanje i čestu zamenu membrana. Posmatrajući majku kako iznova menja filtere, Heller je odlučila da pronađe bolje rešenje.

„To me je inspirisalo da dizajniram filter bez upotrebe membrana, kako bih smanjila troškove i potrebe za održavanjem“, objašnjava ona.

U širem kontekstu, problem mikroplastike postaje sve ozbiljniji. Ove čestice, veličine od 1 nanometra do 5 milimetara, pronađene su u 1.300 vrsta, uključujući i ljude, i detektovane su širom tela, od mozga do kostiju, pa čak i u placenti. Unos mikroplastike povećan je šest puta od 1990. godine, dok proizvodnja plastike nastavlja da raste.

„Mikro- i nanoplastika ulaze u naša tela“, kaže toksikolog Matthew J. Campen, dodajući da i dalje postoji mnogo nepoznanica o njihovom uticaju na zdravlje, iako postoje naznake povezanosti sa kardiovaskularnim i neurološkim bolestima.

Rešenje bez membrana

Ideju za svoj sistem Heller je dobila 2024. godine, ali je na njenoj realizaciji intenzivno radila tokom leta 2025. Već početkom januara imala je funkcionalan prototip.

„U suštini, bio je to samo jedan kontejner“, kaže ona, opisujući ranu verziju svog sistema, nazvanu „rotirajuća uvećana bočica“.

Nakon više iteracija, razvila je napredniji model koji se sastoji od tri modula. Prvi sadrži zagađenu vodu, drugi ferofluid, dok se ključni proces odvija u trećem.

„Magnetno polje izvlači mikroplastiku iz vode, a ferofluid se zatim prikuplja i ponovo koristi u zatvorenom krugu“, objašnjava Heller.

Sistem može da filtrira oko jedan litar vode odjednom, a za testiranje njegove efikasnosti razvila je i sopstveni senzor zamućenosti. Rezultati su pokazali da njen prototip uklanja 95,52% mikroplastike i reciklira 87,15% ferofluida, što je uporedivo ili bolje od tradicionalnih postrojenja za preradu vode.

„Rezultat je pristupačan sistem filtracije sa malim otpadom, bez upotrebe čvrstih membrana“, kaže ona.

Potencijal i izazovi

Njena inovacija već je prepoznata na međunarodnom nivou, bila je finalistkinja Regeneron International Science and Engineering Fair 2025 i osvojila specijalnu nagradu za svoju tehnologiju.

Campen njen rad ocenjuje kao „zaista sjajnu ideju“ i ističe da „radi nešto što mora da se uradi“. Ipak, naglašava da je važno utvrditi kako se izdvojena mikroplastika trajno uklanja i da sistem ne ostavlja dodatne zagađivače.

Pitanje skalabilnosti takođe ostaje otvoreno, da li je sistem pogodniji za kućnu upotrebu ili za velika postrojenja.

Heller smatra da je trenutno najrealnija primena u domaćinstvima.

„Pošto je ferofluid i dalje skup za proizvodnju u velikim količinama, vidim ovo kao rešenje za individualnu upotrebu“, kaže ona.

Za sada, njen sledeći korak je profesionalna potvrda rezultata.

„Volela bih da jednog dana ovaj proizvod plasiram na tržište“, zaključuje Heller.

Foto: Unsplash/rephile-water