Kako Zapadni Balkan može ubrzati zelenu tranziciju i privući investicije u održive projekte? Građevinski sektor, infrastruktura i energetika ključni su za prilagođavanje globalnim standardima. O izazovima i prilikama u ESG integraciji, regulativama i zelenim finansijama – razgovaramo sa Aleksandrom Njagulj, osnivačicom kompanije Sustineri Partners i ekspertkinjom za održive investicije.
Kako zemlje Zapadnog Balkana mogu ispratiti tempo zelene tranzicije razvijenih zemalja i usklađivanje sa ESG standardima? Koliko je zelena tranzicija važna za naš region?
‒ Zemlje Zapadnog Balkana ne smeju izgubiti fokus i brzinu u zelenoj tranziciji, uprkos promenama u političkim stavovima prema ESG-u i predstojećem omnibus pregledu ključnih EU propisa o održivosti. To su talasi na površini. Održivost, a posebno tranzicioni i fizički rizici povezani sa klimatskim promenama, sada je sastavni deo finansijskih sistema – od osiguranja, preko kreditiranja do investicija – i to neće nestati. Razvoj ekonomija i prosperitet Zapadnog Balkana i dalje zavise od sposobnosti regiona da se prilagodi i postigne otpornost u svetu koji se menja. Turizam, infrastruktura, trgovina, nekretnine i usluge ključni su sektori koji mogu pokrenuti zelenu tranziciju, ali moramo delovati odmah kako bismo zaštitili prirodne resurse i osigurali održiv rast.
Klimatske promene više nisu daleka pretnja – one su ovde. Kako je navedeno u nedavnom izveštaju Svetske Banke o klimi i razvoju zemalja Zapadnog Balkana, regionu je potrebno 37 milijardi dolara investicija u narednoj deceniji, od čega će 85 odsto doći iz privatnog sektora. Svaka investicija donosi četvorostruki povrat kroz izbegnute gubitke i kroz ekonomske koristi. Usvajanje praksi poput cirkularne ekonomije i usklađivanje sa već dobro implementiranim regulativama EU, poput Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu, mogu značajno doprineti ekološki prihvatljivom poslovanju. Važno je postaviti jasne pragove sa kojim biznisi mogu raditi, a sa druge strane, balansirati u primeni regulativa kako bi se izbegle neplanirane posledice.
Koji su to sektori koje možete već sada izdvojiti kao industrije sa najvećim potencijalom za održivost?
‒ Proizvodnja obnovljive energije se podrazumeva, tako da neću mnogo govoriti o tome. Zelena finansijska podrška, poput investicija IFC-a u energetske projekte, igra ključnu ulogu u ubrzanju tranzicije, a finansijski sektor već sada prepoznaje održivost kao deo dugoročno isplativog poslovanja.
Građevinski sektor predstavlja jednu od najznačajnijih prilika za održivost u regionu, s obzirom na to da zgrade troše gotovo 40 odsto globalne energije, dok većina građevinskog fonda u Zapadnom Balkanu datira iz perioda pre uvođenja modernih standarda energetske efikasnosti. Kao pozitivan primer ističe se obnova Sava centra u Beogradu, koji je, zahvaljujući rešenjima poput trostruko zastakljenih prozora, solarnih panela i zelenih površina, dobio BREEAM sertifikat. Ovakvi projekti ne bi smeli da budu izuzetak, već standard u budućem razvoju. Istovremeno, klimatske promene već ozbiljno utiču na gradove u regionu, donoseći sve češće toplotne talase, poplave i zagađenje vazduha. U tom kontekstu, zelene površine, urbani parkovi, ulice sa drvoredima i vertikalni vrtovi igraju ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života, smanjenju efekta urbanih toplih ostrva i očuvanju biodiverziteta.
Logistika i infrastruktura su još jedan sektor s velikim potencijalom za održivost. Prelazak na električna vozila i energetski efikasne transportne modele može značajno smanjiti emisije ugljen-dioksida, dok investicije u obnovljive izvore energije i projekte energetske efikasnosti dodatno doprinose održivom razvoju. Zelena finansijska podrška, poput investicija IFC-a u energetske projekte, igra ključnu ulogu u ubrzanju tranzicije, a finansijski sektor već sada prepoznaje održivost kao deo dugoročno isplativog poslovanja. Održivost nije samo ekološka potreba – ona je danas i ekonomska prilika koja donosi stabilnost i konkurentsku prednost.
Logistika i infrastruktura su još jedan sektor s velikim potencijalom za održivost. Prelazak na električna vozila i energetski efikasne transportne modele može značajno smanjiti emisije ugljen-dioksida. Međutim, neophodan je rapidan razvoj prateće digitalne infrastrukture, mreže punjača, kao i kapaciteta energetske mreže da bi prelaz na ekološku mobilnost bio moguć.
Održivost nije samo ekološka potreba – ona je danas i ekonomska prilika koja donosi stabilnost i konkurentsku prednost.
