Med je prirodni proizvod koji, nažalost, često postaje žrtva falsifikata. Proizvodi koji se predstavljaju kao med, ali nisu pravi – mogu sadržati šećere, sirupe ili druge štetne dodatke.

Med je jedan od najstarijih i najcenjenijih prirodnih proizvoda, bogat hranljivim sastojcima koji blagotvorno deluju na naš organizam. Prirodni med ima antibakterijska, protivupalna svojstva i često se koristi za jačanje imuniteta, lečenje prehlade i kašlja, kao i za poboljšanje zdravlja kože. Međutim, u poslednjih nekoliko godina tržište je preplavljeno falsifikovanim medom, koji može sadržati dodatke kao što su šećerni sirupi, glukoza, fruktoza ili čak hemikalije koje mogu biti štetne za zdravlje.

Falsifikovani med često nije samo beznutritivan, već može biti i opasan, jer sadrži visok nivo šećera i drugih veštačkih zaslađivača. Evo nekoliko saveta kako prepoznati falsifikate meda.

• Cena: Ako je cena meda neobično niska, moguće je da je reč o falsifikatu.
• Kristalizacija: Pravi med se kristalizuje s vremenom, dok mnogi falsifikati ostaju tečni.
• Viskoznost: Pravi med je gust i polako se sliva sa kašike. Falsifikovani med može biti previše tečan.
• Test sa vodom: Stavite kašičicu meda u čašu vode. Pravi med se brzo stopi, dok falsifikati često ostaju u obliku grudvica ili se ne rastvore.
• Miris i ukus: Pravi med ima bogat, prirodan miris i ukus, dok falsifikati često nemaju izražen miris ili imaju suviše sladak ukus.
• Test sa papirom: Stavite kap meda na papirni ubrus. Pravi med neće ostaviti mokre tragove, dok falsifikati ostavljaju vlagu.
• Proizvođač i poreklo: Kupujte med od proverenih, lokalnih pčelara.

Šećer se krije pod 50 naziva

Očekujemo ga u slatkišima i sokovima, ali većina ljudi ne zna da se šećer nalazi u 75 odsto industrijskih „slanih” namirnica, skriven iza pedesetak različitih naziva.

Svi koji žele da smanje unos šećera ili iz zdravstvenih razloga moraju da ga izbace naučili su da na deklaracijama gledaju koliko ga namirnice sadrže. Međutim, neki sastojci komplikovanih imena zapravo su drugi nazivi za šećer ili su neki njegov oblik.

Nutricionistkinja Jovana Novaković kaže da je najveća zabluda to što mislimo da proizvodi ne sadrže šećer samo zato što na njima piše „bez šećera”. To samo znači da se u njima ne nalazi beli konzumni šećer.

„Danas mnogo proizvoda sadrži fruktozu, ali to je najčešće fruktozni sirup koji se dobija iz kukuruza, možda čak i nezdraviji od šećera, ali je jeftin, pa ga proizvođači mnogo koriste. Žuti šećer je, u stvari, obojeni beli šećer, a jedina opcija koja je malo zdravija jeste braon šećer, koji je lepljiv i vlažan”, kaže ona za Održime.

Nazivi pod kojima se krije šećer: smeđi šećer, žuti šećer, šećer kokosove palme, dekstran, dijataza, floridski kristali, fruktoza, galaktoza, glukoza, karamela, laktoza, maltodekstrin, maltoza, muskovado, nektar agave, rižin sirup, sirup slada, zlatni sirup, visokofruktozni kukuruzni sirup, kukuruzni slad, manitl, ksilitol, sorbitol, izomalt, suklaroza, aspartam, ciklamat, saharin, dekstroza, ječmeni slad, etil-maltol, isušeni sok trske, voćni sok, grožđani šećer, manoza, melasa, sukroza, šećer u prahu, vlažni šećer, barbados šećer, sirup od rogača, turbinado, demerara, gur, rapadura.

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: Lubo Ivanko/Freepik