Kad se početkom devedesetih u američkim supermarketima pojavio Flavr Savr paradajz, delovao je kao čudo nauke. Bio je čvrst, lep, crven i – revolucionaran. Bio je to prvi genetski modifikovani (GM) prehrambeni proizvod odobren za ljudsku ishranu. Ime mu je bilo simbolično: obećavao je bolji ukus (flavor) i duže trajanje (savor).

Iza ovog čuda stajala je biotehnološka kompanija Calgene, koja je želela da reši problem brzog prezrevanja paradajza. Klasični paradajz se bere zelen, pa dozreva u transportu – što utiče na ukus. Naučnici iz Calgene-a genetski su modifikovali gen koji proizvodi enzim odgovoran za omekšavanje ploda. Rezultat? Paradajz koji duže ostaje svež, ali može da sazri na biljci – čime zadržava prirodni ukus.

Flavr Savr se na rafovima prodavnica u SAD našao na današnji dan 1994. godine, cena mu je bila 70 centi za kilogram veća nego običnom paradajzu.

Flavr Savr je 1994. dobio odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA) i bio je dočekan s mnogo pažnje, ali i sumnje. Neki su ga slavili kao budućnost poljoprivrede, drugi su strahovali od posledica konzumiranja genetski modifikovane hrane. Mediji su ga često nazivali “Frankenštajn paradajzom”, dok su naučnici pokušavali da objasne da je reč o tehnološkom napretku.

Ipak, komercijalni uspeh nije bio dugotrajan. Iako je imao podršku FDA, Favr Savr je bio skup za proizvodnju i osetljiv za transport. Do kraja devedesetih povučen je sa tržišta. Ali njegova misija je uspela – otvorio je vrata razvoju GM useva širom sveta i započeo debatu o hrani budućnosti koja traje i danas.

Danas, tri decenije kasnije, Flavr Savr se retko pominje, ali njegova priča ostaje važna: kao simbol početka ere u kojoj genetika ulazi u poljoprivredu – sa svim etičkim, ekonomskim i ekološkim pitanjima koja taj ulazak nosi.