Eng

Klimatske promene povećavaju cene hrane — inflacija postaje trajan problem

Vreme čitanja: 2 min

Promene vremenskih obrazaca smanjuju prinose useva i otežavaju snabdevanje, stvarajući trajni izvor inflacije.

Pre šezdeset godina, klima na Siciliji bila je idealna za proizvodnju maslina. Danas, sa rastom prosečnih temperatura i smanjenjem padavina, uzgoj maslina postaje sve teži. Širom Mediterana, smanjeni prinosi i veći troškovi proizvodnje povećali su cene maslinovog ulja na najviše nivoe u poslednjih 20 godina, piše Financial Time.

Za mnoge proizvode, poput narandži u Brazilu, kakaa u zapadnoj Africi, maslina u južnoj Evropi i kafe u Vijetnamu, trajne promene vremenskih obrazaca smanjuju prinose i podižu cene. Ove promene uzrokovane klimatskim promenama dovode do stalnog inflatornog pritiska.

Globalni poljoprivredni proizvodi, kao što su pšenica, palmino ulje, šećer i svinjetina, ove godine beleže značajan rast cena. Prema istraživanjima, trećina povećanja cena hrane u Velikoj Britaniji 2023. godine može se pripisati klimatskim promenama.

Predviđa se da će godišnje stope inflacije hrane globalno rasti za do 3,2 procentna poena godišnje u narednoj deceniji zbog viših temperatura. To će dovesti do povećanja ukupne inflacije za do 1,18 procentnih poena do 2035. godine. Najviše će biti pogođeni regioni kao što su Južna Amerika i Afrika, gde temperature već prelaze pragove štetne za useve.

Ekstremni vremenski događaji, uključujući suše, poplave i oluje, dodatno komplikuju situaciju. Na primer, poplave u Pakistanu 2022. godine uništile su pirinčana polja, dok su klimatske promene pogoršale efekte El Niño fenomena, smanjujući prinose šećera, kafe i kakaa.

Ove promene takođe utiču na radnu produktivnost i povećavaju troškove proizvodnje, što se prenosi na potrošače kroz više cene. U mnogim regionima, više temperature znače niže prinose za osnovne useve kao što su pšenica, pirinač, soja, kukuruz i krompir.

Dok se bogatije zemlje mogu nositi sa neuspelom žetvom kupovinom na globalnim tržištima, siromašnije zemlje često nemaju tu mogućnost. Ove promene posebno pogađaju zemlje u razvoju, gde hrana čini veliki deo potrošačke korpe.

Iako centralne banke obično isključuju cene hrane iz osnovne inflacije zbog njihove volatilnosti, rastući uticaj klimatskih promena nameće pitanje da li bi trebalo više pažnje posvetiti ovim promenama. Povećanja kamatnih stopa možda neće rešiti problem, ali ne može se više ignorisati trajni inflatorni pritisak koji dolazi sa rastom cena hrane.

Foto: Ilustracija Canva

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top