Eng

Zelena ekonomija, održiva rešenja i zelena radna mesta

Vreme čitanja: 2 min

Bez čiste vode, zdrave i plodne zemlje, naša ekonomija ni naše društvo ne mogu opstati. Prirodu moramo sačuvati i obnoviti.  Zelena i inkluzivna ekonomija trebalo bi da bude zasnovana na poštovanju ljudskog života i stvaranju pristojnih životnih i radnih uslova za sve ljude. Tu se još uvek očekuju znatnija ulaganja u pravednije društvo, programe socijalne zaštite, ljudskih prava.

Industrija 5.0 je nastavak na industriju 4.0.  Revolucija industrije 5.0 znači da ljudi i mašine rade zajedno, poboljšavajući efikasnost industrijske proizvodnje.  Industrija 5.0 povezuje ljude u središte proizvodnog procesa. Dobrobit radnika daje veću vrednost i fokusira se na korištenje novih tehnologija za pružanje prosperiteta izvan radnih mesta i omogućavanje rasta na održiv način, bez zagađivanja planete ili iscrpljivanja njenih resursa.

Otvaranje zelenih radnih mesta i ozelenjavanje postojećih radnih mesta, suštinsko su sredstvo za postizanje održivog razvoja i obezbeđivanje pristojanog rada za sve. Zeleni poslovi pomažu u povećanju otpornosti na klimu zemlje i zajednice. Ako su pravilno vođeni, zeleni poslovi mogu podstaći socijalnu uključenost i rodnu ravnopravnost i doprineti iskorenjivanju siromaštva. Zeleni poslovi su pristojni poslovi koji doprinose očuvanju ili obnavljanju životne sredine, bilo u tradicionalnim sektorima kao što su proizvodnja i građevinarstvo, ili u novim, zelenim sektorima u nastajanju kao što su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost.  

Srpska privreda mora ići proaktivnim putem razvoja svetskih društvenih i tržišnih trendova. U zaostatku smo za razvijenim ekonomijama. Iako imamo primere dobrih praksa, otvorene inovativne ICT Hub-ove za dodatno obrazovanje i dalje ne postoji dovoljna infrastruktra, praktične mere inistitucija koje će omogućiti ljudima, nezaposlenima prekvalifikaciju i dokvalifikaciju kako bi stekli znanje i priključili se industriji 4.0  i 5.0.

Evropska unija vodi aktivnu politiku prelaska na održivu, zelenu, cirkularnu proizvodnju, raspodelu i potrošnju, što uključuje temeljne promene u sistemu obrazovanja, koje je usmereno na to da novim generacijama približi prirodu kao partnera, da im pruži visok nivo informatičke pismenosti, da ih osposobi da kritički i znalački vladaju savremenim bazama podataka i metodama komunikacije; metodama održive ekonomije, organske poljoprivrede, upravljanja otpadom, zelene gradnje, energetske efikasnosti itd. 

Održiva ekonomija stvara nove oblike povezivanja između svih društvenih aktera:  javnih – od države do lokalne samouprave; privatih – od industrije, poljoprivrede do usluga; i civilnih (uz učešće svih građana). Bez vertikalne i horizontalne povezanosti ključnih aktera u društvu, prelaz sa linearne, intenzivno  potrošačke i po planetu devastirajuće CO2 ekonomije,  na zelenu, održivu prirodi naklonjenu ekonomiju će biti spor, skup i štetan za sve građane planete, bogate i siromašne, razvijene i nerazvijene, društveno odgovorne i neodgovorne.

Piše: Darija Šajin, volonterka u Arhus centru Novi Sad 

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top