Naučnici pozivaju ljude da usvoje “planetarnu zdravstvenu ishranu” kako bi spasili svet, nakon što je izveštaj postavio pitanje kako će se nahraniti projektovanih 10 milijardi ljudi, bez uništavanja planete, do 2050. godine. “Ogroman izazov” sa kojim se suočava čovečanstvo opisan je u knjizi Zdrava ishrana iz održivih prehrambenih sistema, koju je objavila komisija EAT-Lancet.
Inicijativu promoviše Svetski ekonomski forum. Organizacija poziva sve da se pridržavaju zdravstvene ishrane za planetu kako bi spasili svet.
Izveštaj koji je objavila Komisija za zdravu ishranu EAT-Lancet iz održivih prehrambenih sistema upozorava na “ogroman izazov” sa kojim se suočava čovečanstvo u obezbeđivanju rastuće svetske populacije sa zdravom ishranom iz održivih prehrambenih sistema.
EAT je globalna, neprofitna fondacija koju su osnovali Stordalen fondacija, Stokholmski centar za otpornost i Wellcome Trust. Njen cilj je da katalizuje transformaciju prehrambenog sistema.
EAT povezuje partnere iz nauke, politike, biznisa i civilnog društva kako bi se postiglo pet hitnih i radikalnih transformacija do 2050. godine. To su:
- preusmeriti svet ka zdravoj, ukusnoj i održivoj ishrani;
- preusmeriti prioritete sistema ishrane za ljude i planetu;
- proizvoditi više prave hrane, od manje količine;
- zaštititi zemlju i okeane;
- radikalno smanjiti gubitke hrane i bacanje hrane.
To je ambiciozan poduhvat jer trenutno „način na koji uzgajamo, transportujemo, jedemo i bacamo hranu šteti životnoj sredini“, navodi se u izveštaju.
Šta je dobro, šta je loše?
Štaviše, „previše teške hrane može da bude loše za naše zdravlje“. Naučnici veruju da su otkrili šta treba jesti kako bi se svi održivo hranili i pozivaju ljude da usvoje planetarnu zdravstvenu ishranu.
Evo šta možemo da učinimo kao pojedinci da obezbedimo zdravlje planete do 2050. Godine.
Možete da pojedete jedan goveđi burger nedeljno. Glavna promena u mnogim zapadnim dijetama mora da bude u konzumiranju crvenog mesa i smanjenju konzumiranja na samo 14 g dnevno (0,50 oz), što je ekvivalentno 30 kalorija. “To je otprilike jednako zalogaju tipičnog bifteka od ramsteka“, navodi se u izveštaju.
Zanimljivo je da Komisija EAT-Lancet preporučuje prelazak na fleksitarizam umesto vegetarijanstva ili veganstva, rekavši: „Mnoge populacije se i dalje suočavaju sa značajnim teretom neuhranjenosti, a dobijanje adekvatnih količina mikronutrijenata samo iz hrane biljnog porekla može biti teško.“
Možete jesti dve porcije ribe nedeljno. Riba, značajan deo japanske i azijske ishrane, trebalo bi da bude ograničena na 28 g dnevno, preporučuje komisija.
Komisija preporučuje nedeljni unos konzumiranja jednog ili dva jajeta, ali možemo popiti čašu mleka. Mahunarke (mahunarke), koje uključuju pasulj, sočivo i grašak, trebalo bi da čine većinu unosa proteina.
Orašasti plodovi, uključujući orahe, bademe, lešnike i indijske orahe, takođe su dobri izvori biljnih proteina, vlakana i zdravih masti.
