Dok je u večem delu sveta klima-uređaj gotovo standard i nalazi se u skoro 90 odsto domaćinstava, u zapadnoj Evropi je situacija potpuno drugačija. Procenjuje se da samo oko 20 odsto evropskih domaćinstava ima klima-uređaj, što mnoge turiste iz toplijih krajeva sveta iznenadi čim stignu na odmor.
Iako se poslednjih godina Evropa suočava sa sve češćim i intenzivnijim toplotnim talasima, klima-uređaji i dalje nisu uobičajeni u velikom delu kontinenta. Razlozi za to kriju se u istoriji, arhitekturi, ekonomiji i ekologiji.
Evropa nikada nije imala potrebu za klimama
Veći deo Evrope vekovima je imao relativno blaga leta i hladne zime. Zbog toga su kuće i zgrade projektovane da zadržavaju toplotu tokom zime, a ne da se rashlađuju leti.
Masivni kameni zidovi, visoki plafoni, drveni kapci na prozorima i uske ulice koje prave hlad bili su sasvim dovoljni da prostor ostane prijatan čak i tokom toplijih dana.
Istorijske zgrade otežavaju ugradnju
Mnogi evropski gradovi prepuni su zgrada starih više od jednog veka. U istorijskim centrima često nije dozvoljeno postavljanje spoljašnjih jedinica klima-uređaja jer bi narušile izgled fasada koje su pod zaštitom države ili UNESCO-a.
Čak i kada je ugradnja tehnički moguća, adaptacija starih stanova može biti veoma skupa, a u iznajmljenim nekretninama vlasnici često nisu zainteresovani za takvu investiciju.
Struja je skupa
Jedan od važnih razloga jeste i cena električne energije. U mnogim evropskim zemljama struja je znatno skuplja nego u SAD, pa građani pažljivije razmišljaju o uređajima koji troše mnogo energije.
Zbog toga se mnogi i dalje oslanjaju na ventilatore, spuštene roletne, provetravanje tokom noći i druge tradicionalne načine rashlađivanja.
Ekologija je važan faktor
Evropske države već godinama sprovode ambiciozne klimatske politike usmerene na smanjenje potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida. Masovna upotreba klima-uređaja povećala bi potrošnju električne energije, ali i dodatno zagrejala gradske sredine, jer spoljne jedinice izbacuju toplotu napolje i doprinose efektu “urbanog toplotnog ostrva”.
Ali stvari se brzo menjaju. Poslednjih godina Evropa beleži rekordne temperature, a toplotni talasi postaju sve duži i intenzivniji. Zbog toga raste i potražnja za klima-uređajima, naročito prenosnim modelima koji ne zahtevaju komplikovanu ugradnju.
Najveći rast prodaje beleži se upravo tokom letnjih meseci, kada temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa.
Nisu sve evropske zemlje iste
Postoje velike razlike među državama.
U mediteranskim zemljama poput Italije i Španije klima-uređaji su mnogo češći i ima ih u više od polovine domaćinstava. S druge strane, u Francuskoj ih poseduje oko četvrtine stanovništva, dok su u Nemačkoj i Velikoj Britaniji i dalje relativno retki, sa stopom zastupljenosti od oko pet odsto.
Šta to znači za putnike?
Ako ovog leta putujete po Evropi, nemojte podrazumevati da će svaki apartman ili hotel imati klima-uređaj. To posebno važi za manje apartmane, istorijske zgrade i smeštaj u severnijim delovima kontinenta.
Pre rezervacije vredi proveriti da li je klima navedena među sadržajima, jer ono što je u mnogim delovima sveta standard, u Evropi još uvek nije pravilo. Ipak, kako leta postaju sve toplija, očekuje se da će se i evropske navike polako menjati, a klima-uređaji postati mnogo češći nego što su danas.
Foto: ChatGPT
