U kontekstu sve većih izazova vezanih za klimatske promene i ekološku krizu, pametni gradovi postaju ključni igrači u ostvarivanju održive budućnosti. Integracija naprednih tehnologija, poput Internet stvari (IoT), veštačke inteligencije (AI) i blockchain-a, omogućava gradovima da efikasnije upravljaju resursima, smanje emisije štetnih gasova i poboljšaju kvalitet života svojih građana.
U Srbiji, gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša sve više prepoznaju potencijal pametnih tehnologija za rešavanje lokalnih izazova u oblasti transporta, energetike, upravljanja otpadom i urbanog planiranja. Kroz inicijative poput razvoja pametnih saobraćajnih sistema, implementacije energetski efikasnih rešenja i promocije javnog prevoza, srpski gradovi stvaraju osnovu za održivu i prosperitetnu budućnost.
Jedan od ključnih elemenata zelene tranzicije je i prelazak na e-mobility, koji podrazumeva korišćenje električnih vozila kao alternativu tradicionalnim automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Uvođenje litijumskih baterija kao izvora energije za električna vozila igra ključnu ulogu u smanjenju zagađenja vazduha i doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova u gradovima.
Pametni gradovi se suočavaju sa nizom izazova, ali i pružaju brojne mogućnosti za unapređenje života građana i očuvanje životne sredine. Uvođenje održivih praksi i tehnologija u urbanom planiranju postaje ključno za stvaranje gradova budućnosti, u kojima ljudi mogu živeti zdravo, produktivno i u skladu sa prirodom.
