OTP banka već godinama drži poziciju jednog od lidera u bankarskom sektoru na temelju zvaničnih finansijskih rezultata, ali i posvećenosti ESG standardima, „zelenoj tranziciji“, ulaganju u sport, kulturu, svoje zaposlene, kao i socijalnom i održivom preduzetništvu. Za Odrzime.rs ESG Web Platform govori Balázs Balogh, CRO i član Izvršnog odbora OTP banka Srbija. Na marginama ESG Adria Samita, razgovarali smo o najaktuelnijim pitanjima iz sektora zelenih finansija i finansiranja projekata obnovljivih izvora energije.

Da li se suočavamo sa novom paradigmom zelenih finansija?

Da, definitivno, mislim da je u celokupnom finansiranju obnovljive energije došlo do velike promene u odnosu na prethodni period. Države su to podsticale direktno kroz sisteme feed-in tarifa koje karakteriše garantovani period preuzimanja. U tim okolnostima postoji državni otkupljivač, a investitor u periodu trajanja zajma ima pravo na prodaju celokupne proizvedene električne energije državi, odnosno otkupljivaču električne energije, po unapred definisanoj ceni ukoliko je takva struktura finansiranja duga dogovorena.

Takav ranije uspostavljen sistem i pristup je počeo da se menja I usmerava ka tržištu i tržišnim uslovima. I sada možemo posvedočiti da se sve više primenjuju uslovi i zakon tržišta. Šta to znači? To znači da umesto sa državnim otkupljivačima električne energije, sada možete zaključiti ugovore o otkupu električne energije, PPA ugovore, sa bilo kojom kompanijom, koja je voljna da otkupi zelenu električnu energiju koju vi proizvodite.

Desila se promena u mnogim aspektima, a prvenstveno zbog izmenjene dužine trajanja ugovora. Dakle, u prethodnom sistemu bili su česti ugovori o otkupu u trajanju od 12 godina. U međuvremenu, u trenutnom sistemu važenja PPA ugovora koji su dosta rasprostranjeni, najčešći su oni ugovori u trajanju od tri do pet godina.

S druge strane, ranije su državni otkupljivači električne energije bili dominantni. Dakle, rizik plaćanja ili učinka u tom smislu da ćete dobiti plaćanje za prodatu električnu energiju, bio je veoma umeren. Sada, postoji vrsta finansijskog rizika, sa stanovišta privatne kompanije, koja možda neće nužno biti u poziciji za tri do pet godina od sada, da plati kupljenu struju. I to je važna okolnost i sa stanovišta bankarskog sektora, jer banke moraju da ugrade u svoje pretpostavke i kreditne rizike u vidu spremnosti da pozitivno sagledaju takav vid finansiranja i finansijskih struktura. (neusklađenost perioda trajanja I rizik učinka otkupljivača).

2. Možete li uporediti lokalno i globalno okruženje finansiranja obnovljivih izvora energije?

Da, definitivno globalno okruženje, o kome govorimo, je veoma mešovito. Rekao bih da su lokalna tržišta specifična po tome što su zemlje u regionu Centralne Istočne Evrope i Jugoistočne Evrope, manje bogate zemlje. Dakle, njihov BDP po glavi stanovnika je jedna trećina ili jedna četvrtina većine zapadnoevropskih zemalja, a o BDP-u po glavi stanovnika drugih razvijenih zemljama da i ne govorimo.

Dakle, njihov razvoj i finansijski položaj, u ekonomskom smislu su manje napredovali. Šta to znači? To znači da verovatno imaju ograničene kapacitete da u potpunosti finansiraju tu tranziciju. Dok u drugim zemljama, u Zapadnoj Evropi, situacija je malo drugačija jer oni mogu priuštiti da troše više i investiraju više novca u zelenu tranziciju.

Postoji još jedan aspekt koji je takođe specifičan za naš region, a to je da je nivo ugljenika prilično visok u CEE I SEE regionu. Tako da imamo u instaliranim kapacitetima u mnogim zemljama regiona, prilično visok udeo elektrana na ugalj, što znači da je njihova emisija ugljenika mnogo veća. Dakle, očekivano smanjenje je mnogo veće, a to svakako dodatno opterećuje ove ekonomije ali takođe treba da istaknem da se ova tranzicija oslanja na mnoge zainteresovane strane.

Takođe, posvećenost treba da bude jaka i iz ugla država, da oni zaista žele da vode tu promenu u smislu zakonodavstva u vidu usvajanja standarda i regulative EU, čak i za zemlje koje nisu članice EU i stvaranje tržišnog okruženja koje je slično okruženju EU, kako u zakonodavnom delu, tako i u celokupnoj strukturi energetskog sistema.

3. ESG ciljeve obično izjednačavaju sa održivošću, što znamo da nije slučaj. Dakle, kako OTP banka implementira i društvene i upravljačke komponente u svoju strategiju i poslovanje?

Počeli smo graditi našu ESG strategiju na strukturiran način pre par godina. Dakle, implementirali smo sve standarde koje propisuje European Banking Authority u svojstvu Evropskog nadzornog tela za bankarski sektor, a koji su za nas relevantni i primenjivi u smislu smernica, u pogledu odobravanja i praćenja kredita i na taj način smo izgradili ceo proces odobravanja kredita. Ali, želeli smo da stavimo podjednako veliki naglasak na komponente „S“ i „G“ u ESG standardima. I imamo mnogo programa koje smo pokrenuli ili proširili koji se fokusiraju baš na ove “S” i “G” komponente. Istaknuo bih možda neke od njih.

Kroz naš projekat Generator ZERO podržavamo startapove i mala i srednja preduzeća koja se fokusiraju na održivost i zelenu ekonomiju. I, to je jedan stub koji je za nas veoma važan.

OTP Village je takođe jako bitan projekat za nas, kroz koji pokušavamo da što više utičemo na naše zaposlene da se uključe u društveno odgovorne aktivnosti i podignemo svest podržavajući ciljeve održivosti koji su takođe važni sa stanovišta društva.

Imamo još jedan stub društveno odgovornog poslovanja u vidu nedavno uspostavljenog jedinstvenog Registra organizacija civilnog društva, koji je kreirala OTP banka Srbija, kao struktuiran pristup održavanju odgovarajuće baze podataka za ove organizacije.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, mi smo posvećeni sponzori Olimpijskog komiteta Srbije, podržavajući tako i druge aspekte od značaja za celo društvo.