Švajcarski naučnici napravili su važan korak ka stvaranju goriva iz sunčeve svetlosti. Tim sa Univerziteta u Bazelu razvio je molekul koji se ponaša poput biljnog sistema fotosinteze i može da skladišti četiri električna naboja pod dejstvom svetla. To otkriće otvara put ka tehnologiji veštačke fotosinteze i razvoju karbonski neutralnih goriva.

Fotosinteza u prirodi omogućava biljkama da koriste sunčevu energiju kako bi od ugljen-dioksida stvarale šećere. Ljudi i životinje potom sagorevaju te šećere i tako zatvaraju ciklus. Istraživači žele da primene sličan princip u laboratoriji: da pomoću sunčeve svetlosti proizvode goriva poput vodonika, metanola ili sintetičkog benzina, koja bi oslobađala onoliko ugljen-dioksida koliko je uloženo u njihovu proizvodnju.

Tim profesora Olivera Vengera i doktoranda Matisa Brendlina uspeo je da razvije molekul koji se sastoji od pet međusobno povezanih delova. Njegova posebnost je u tome što pod uticajem svetlosti može da zadrži dva pozitivna i dva negativna naboja istovremeno. Upravo je takvo privremeno „skladištenje“ naelektrisanja ključno za pokretanje hemijskih reakcija potrebnih da se voda razloži na kiseonik i vodonik – osnovu za proizvodnju tzv. solarnih goriva.

Do sada su slični eksperimenti zahtevali upotrebu izuzetno jakih laserskih zraka, što je bilo daleko od praktične primene. Novi molekul, međutim, uspešno funkcioniše i pri slabijem osvetljenju, približavajući istraživanje realnim uslovima sunčeve svetlosti.

Iako sam sistem veštačke fotosinteze još uvek nije zaokružen, istraživači naglašavaju da je postignut važan deo slagalice. „Nadamo se da će ovo otkriće otvoriti nove perspektive za održivu energetsku budućnost“, poručuje profesor Venger.

Naučni rad u kojem su predstavljeni rezultati objavljen je u prestižnom časopisu Nature.

Foto: Freepik