Naučnici sa Univerziteta Britanske Kolumbije razvili su jestivi premaz na bazi algi koji može da produži svežinu voća, smanji bacanje hrane i umanji potrebu za čuvanjem namirnica u frižideru. U istraživanju su jagode tretirane ovim premazom ostale sveže najmanje četiri dana na sobnoj temperaturi, dok su netretirane počele da buđaju već nakon dva dana.
Novo rešenje moglo bi da pomogne u smanjenju gubitaka hrane tokom skladištenja i transporta, ali i da doprinese smanjenju potrošnje energije potrebne za hlađenje namirnica.
Kako funkcioniše premaz od algi?
Premaz se zasniva na agaru, supstanci dobijenoj iz crvenih algi koja se već koristi u prehrambenoj industriji, između ostalog kao zgušnjivač i biljna alternativa želatinu.
Istraživači su agaru dodali cink, esencijalni mineral, i taninsku kiselinu, prirodno jedinjenje koje se nalazi u biljkama, uključujući grožđe i čaj. Kombinacijom ovih sastojaka nastaju sitne čestice koje formiraju tanak, providan zaštitni sloj na površini voća.
Premaz pomaže u zadržavanju vlage i usporavanju razmene gasova, dok njegova antibakterijska i antioksidativna svojstva dodatno doprinose usporavanju kvarenja. Kada se osuši, sloj je gotovo nevidljiv, a prema istraživačima, može se lako ukloniti pranjem pod mlazom vode.
Jagode, grožđe i jabuke duže ostaju sveže
U testovima su zabeleženi pozitivni rezultati na nekoliko vrsta voća. Jagode premazane ovom formulacijom ostale su bez vidljivih znakova buđi najmanje četiri dana na sobnoj temperaturi. Kada su čuvane u frižideru, ostale su sveže najmanje šest dana. Netretirane jagode na sobnoj temperaturi počele su da buđaju nakon dva dana, dok su one u frižideru pokazivale znakove propadanja oko četvrtog dana.
Slični rezultati zabeleženi su i kod drugog voća. Grožđe tretirano premazom zadržalo je svežinu do 14 dana, dok su isečene kriške jabuke ostale sveže oko 24 sata.
Premaz je pomogao i u očuvanju hranljivih materija. Tretirane jagode zadržale su više vitamina C i antioksidanasa, a gubile su manje vlage od netretiranih plodova.
Manje bacanja hrane i niže emisije
Produžavanje svežine voća moglo bi da ima značajan uticaj na smanjenje količine hrane koja se baca. Sveže voće i povrće posebno su podložni kvarenju jer brzo gube vlagu i mogu da postanu podložni razvoju buđi i bakterija.
Pored toga, čuvanje svežih namirnica na niskim temperaturama zahteva energiju i odgovarajuću infrastrukturu tokom skladištenja i transporta. Smanjenje zavisnosti od rashladnih sistema zato bi moglo da donese i određene koristi za životnu sredinu.
Analiza životnog ciklusa koju su sproveli istraživači pokazala je da je ugljenični otisak premaza za 14 odsto manji u poređenju sa konvencionalnim hlađenjem. Utvrđeno je i smanjenje potencijalnog štetnog uticaja na slatkovodne ekosisteme od oko 85 odsto, prvenstveno zahvaljujući manjoj zavisnosti od električne energije i rashladnih sredstava.
Od laboratorije do prodavnica
Istraživači su proverili i da li se premaz može napraviti korišćenjem prehrambenog agara koji je komercijalno dostupan, umesto laboratorijske verzije. Rezultati su ostali slični, što predstavlja važan korak u ispitivanju mogućnosti šire primene.
Tim sada testira premaz na dodatnim vrstama voća i povrća i istražuje kako bi mogao da se proizvodi u većim količinama i uklopi u komercijalne sisteme za obradu i distribuciju hrane.
Iako je potrebno još ispitivanja pre nego što ova tehnologija bude mogla da se primeni u široj upotrebi, istraživanje pokazuje kako jednostavan zaštitni sloj na bazi prirodnih sastojaka može da doprinese smanjenju bacanja hrane i potrošnje energije.
Foto: Unsplash/Moon Moons
