Astronomi su pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb možda otkrili jednu od najudaljenijih supernova ikada zabeleženih. Još značajnije, posmatranja bi mogla da prikažu ovu eksploziju svega nekoliko dana nakon što se dogodila, i to u periodu kada je svemir bio star tek nešto više od milijardu godina.
Supernova, označena kao AT 2026abck, nastala je približno 1,15 milijardi godina nakon Velikog praska, kada je svemir imao manje od desetine svoje današnje starosti. Svetlost ove eksplozije putovala je do nas više od 12,5 milijardi godina.
Otkriće je predstavljeno u naučnom radu objavljenom na platformi arXiv 29. septembra 2026. godine. Rad još nije prošao recenziju, zbog čega rezultate treba posmatrati kao preliminarne.
Eksplozija sjajnija od milijardi sunaca
Prema procenama istraživača, supernova je na vrhuncu sjaja bila oko osam milijardi puta svetlija od Sunca, što je čini izuzetno snažnim kosmičkim događajem.
Temperatura njenog užarenog omotača iznosila je približno 16.000 stepeni Celzijusa, dok se izbačeni materijal proširio do poluprečnika od oko 46 astronomskih jedinica. To je približno 46 puta veća udaljenost od one između Zemlje i Sunca.
Eksplozija se dogodila u galaksiji označenoj kao ID101411, koja sadrži masu zvezda ekvivalentnu približno 6,3 milijarde masa Sunca. Prema procenama naučnika, u ovoj galaksiji zvezde nastaju više od deset puta brže nego u našem Mlečnom putu.
Galaksija takođe sadrži relativno malo težih hemijskih elemenata, odnosno elemenata težih od vodonika i helijuma. To je karakteristično za rani svemir, u kojem još nije bilo dovoljno vremena da brojne generacije zvezda stvore i rasprostrane veće količine tih elemenata.
Astronomi su možda zabeležili prve dane nakon eksplozije
Jedan od najznačajnijih detalja otkrića jeste procena da je teleskop Džejms Veb posmatrao supernovu svega četiri do deset dana nakon eksplozije, računajući vreme u referentnom okviru samog događaja.
Ovakvo posmatranje izuzetno je retko na tako velikoj udaljenosti. Da bi ga zabeležili, astronomi moraju više puta da posmatraju isti mali deo neba, a eksplozija mora da se dogodi u odgovarajućem trenutku između posmatranja.
Teleskop je prethodno snimao istu oblast 28. maja 2026. godine, kada supernova još nije bila vidljiva. Novi signal zabeležen je 7. avgusta, što znači da je na Zemlji između dva posmatranja prošao 71 dan.
Međutim, zbog širenja svemira, vremenski intervali u udaljenim kosmičkim događajima izgledaju nam produženo. U ovom slučaju, promene koje su se kod supernove odvijale tokom jedne nedelje mogu se sa Zemlje posmatrati tokom približno šest nedelja. Ovaj efekat omogućava astronomima da proučavaju rane faze eksplozije koje bi inače bilo veoma teško zabeležiti.
Otkriće bez pomoći prirodnog kosmičkog teleskopa
Supernove na ovako velikim udaljenostima često se otkrivaju uz pomoć gravitacionog sočiva. Reč je o pojavi predviđenoj Ajnštajnovom teorijom relativnosti, pri kojoj gravitacija masivnog objekta, poput galaktičkog jata, savija i uvećava svetlost objekata koji se nalaze iza njega.
U ovom slučaju, istraživači navode da je supernova zabeležena bez takvog uvećanja. To je čini posebno značajnom za proučavanje ranog svemira, jer pokazuje da teleskop može da registruje veoma udaljene eksplozije i bez pomoći gravitacionog sočiva.
Otkriće je ostvareno u okviru programa NEXUS, tokom kojeg teleskop Džejms Veb u više navrata posmatra odabrane delove neba u potrazi za drevnim eksplozijama i drugim prolaznim kosmičkim pojavama.
Kakva je ovo supernova?
Naučnici još nisu sigurni kojoj vrsti supernova pripada AT 2026abck. Jedna od mogućnosti je da je reč o supernovi nastaloj kolapsom jezgra masivne zvezde, dok druga podrazumeva retku vrstu poznatu kao superluminozna supernova, koja može da oslobodi desetine ili čak stotine puta više energije od uobičajenih supernova.
Razlikovanje ovih scenarija zahteva dodatna posmatranja. Istraživači će pratiti kako se sjaj i temperatura objekta menjaju tokom vremena, što bi moglo da pruži više informacija o prirodi eksplozije i okolini u kojoj se dogodila.
Ako se otkriće potvrdi, ono bi moglo da doprinese boljem razumevanju načina na koji su masivne zvezde nastajale i umirale u ranom svemiru, kao i uslova u kojima su se formirale prve generacije galaksija.
Za sada, astronomima ostaje da nastave posmatranja i utvrde šta se tačno dogodilo pre više od 12 milijardi godina.
Foto:
