Naučnici su zahvaljujući najmoćnijem solarnom teleskopu na svetu prvi put uspeli da zabeleže površinu Sunca u do sada neviđenoj rezoluciji, otkrivši sitne vrtloge usijane plazme koji igraju ključnu ulogu u nastanku snažnih solarnih oluja.

Snimci i fotografije, objavljeni u naučnom časopisu Nature, nastali su pomoću solarnog teleskopa Inouye na Havajima i predstavljaju najdetaljniji prikaz Sunčeve površine ikada zabeležen.

Prema rečima istraživača iz Američke nacionalne solarne opservatorije (NSO), ovi vrtlozi nastaju kada se vreli gasovi kreću različitim brzinama, pri čemu dolazi do uvrtanja Sunčevog magnetnog polja i stvaranja ogromne količine energije.

Zašto je ovo otkriće važno?

Iako se fenomen odvija gotovo 150 miliona kilometara od Zemlje, njegove posledice mogu biti veoma konkretne.

Energija koja se akumulira u Sunčevoj atmosferi može da se oslobodi u obliku solarnih baklji ili koronalnih izbačaja mase – snažnih erupcija koje šalju plazmu i magnetna polja kroz Sunčev sistem. Kada stignu do Zemlje, mogu izazvati poremećaje u radu satelita, GPS sistema, radio-komunikacija i elektroenergetskih mreža, a predstavljaju i rizik za astronaute u svemiru.

Upravo zato naučnici žele da što bolje razumeju procese koji dovode do nastanka ovih pojava, kako bi u budućnosti mogli pouzdanije da predviđaju takozvano svemirsko vreme.

Scientists using the world's most powerful solar telescope have captured "whirlpools" of activity on the surface of our Sun that has not been possible to see before. pic.twitter.com/NItza2xTYO

— Black Hole (@konstructivizm) August 5, 2026

Pogled u procese koji oblikuju Sunce

Istraživači su identifikovali fenomen poznat kao Kelvin–Helmholcova nestabilnost, koji nastaje kada se slojevi fluida – u ovom slučaju vreli gasovi – kreću različitim brzinama i stvaraju spiralne vrtloge.

Sličan proces može se uočiti i na Zemlji, na primer u atmosferi ili okeanima, gde male turbulencije prerastaju u velike talase.

Na Suncu, međutim, ovi vrtlozi imaju mnogo značajniju ulogu. Oni prenose energiju iz nižih u više slojeve Sunčeve atmosfere, gde se ona može nagomilati i kasnije osloboditi u vidu snažnih erupcija.

Potpuno pomračenje Sunca puni hotele: Smeštaj se rezerviše dve godine unapred

Korak bliže pouzdanijim prognozama svemirskog vremena

Naučnici ističu da će nova saznanja pomoći razvoju preciznijih modela za predviđanje solarnih oluja, koje postaju sve važnije kako svet postaje zavisniji od satelitskih sistema, digitalnih komunikacija i stabilnih elektroenergetskih mreža.

Osim praktične primene, istraživanje doprinosi i boljem razumevanju osnovnih zakona fizike. Sunce je najbliža zvezda Zemlji i jedinstvena prirodna laboratorija u kojoj naučnici mogu da proučavaju procese koji se odvijaju širom svemira.

Nova posmatranja pokazuju da i dalje postoje brojni neotkriveni detalji o zvezdi od koje zavisi život na našoj planeti, ali i da savremene tehnologije otvaraju mogućnost da ih po prvi put posmatramo sa izuzetnom preciznošću.

Foto: Unsplash/Planet Volumes