Svaki put kada iz prodavnice uzmemo već isečen hleb, retko razmišljamo o tome da je nekada svaka kriška morala da se seče ručno. Jedan jednostavan izum s početka 20. veka zauvek je promenio način na koji pripremamo doručak, sendviče i brze obroke.
Sve je počelo idejom jednog američkog izumitelja
Danas nam je teško da zamislimo policu u prodavnici bez pakovanja narezanog hleba, ali početkom prošlog veka to nije bilo nimalo uobičajeno. Za ovu promenu zaslužan je američki izumitelj Otto Frederick Rohwedder, koji je osmislio prvu uspešnu mašinu za automatsko sečenje hleba. Njegov izum prvi put je počeo da se koristi 1928. godine u jednoj pekari u Misuriju.
Pekari u početku nisu bili oduševljeni
Iako se danas čini kao očigledno praktično rešenje, ideja o unapred isečenom hlebu u početku nije naišla na veliko oduševljenje. Mnogi pekari bili su zabrinuti da će se hleb brže sušiti i gubiti svežinu.
Kupci su brzo prihvatili novu mogućnost. Jednake kriške, brža priprema obroka i manje vremena provedenog uz nož učinili su ovaj izum velikim uspehom.
Mali izum koji je promenio doručak
Narezani hleb ubrzo je postao deo svakodnevice širom sveta. Njegova popularnost dodatno je porasla sa razvojem tostera, pa su tost sendviči i različite kombinacije nadeva postali jednostavni obroci koje možemo pripremiti za nekoliko minuta.
Od školskih užina i brzih doručaka do modernih varijanti poput avokado tosta, teško je zamisliti koliko bi svakodnevna priprema hrane izgledala drugačije bez ovog naizgled običnog pronalaska.
Zbog njega je nastala i poznata izreka
Rohwedderov izum ostavio je trag i u jeziku. U engleskom se koristi izraz „the best thing since sliced bread“ kada se opisuje nešto posebno korisno i inovativno – upravo zato što je sečeni hleb svojevremeno predstavljao veliku promenu u svakodnevnom životu.
Foto: Unsplash/pixzolo
