Ukoliko dok čitate ovaj tekst u ruci držite plastičnu činiju ili flašu sa urezanim brojem tri ili sedam, odmah je bacite. U pitanju je otrovna ambalaža sa kojom i EU ovih dana vodi ozbiljne bitke.
Nastojanja Evropske unije da odvrati ljude od flaširane vode deo su šire strategije smanjenja plastičnog otpada, ali i želje da zaštiti ljude od otrova koji vrebaju iz različitih vrsta plastične ambalaže. Najlakši način da budete sigurni da jedete i pijete iz bezbedne plastike je da obratite pažnju na brojeve urezane na dnu iste.
1 – PET
Iza ove skraćenice krije se polietilen tereftalat, nama poznatiji kao PET ambalaža. Proizvodi od polietilen tereftalata su pretežno providni, a sa ovom vrstom plastike susrećete se u najrazličitijim oblicima – od pakovanja za hranu i piće preko boca za ulje do tkanina.
Ovu oznaku nose plastične flaše i namenjene su isključivo jednokratnoj upotrebi. Pri češćem korišćenju postaju kancerogene jer ispuštaju teški metal antimon i hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. S obzirom na to da je polietilen teraftalat veoma lako moguće reciklirati, bolje je da ga odmah prosledite u reciklažnu kantu.
2 – HDPE
Iza broja dva krije se polietilen visoke gustine, odnosno jedna od najbezbednijih opcija za ponovno korišćenje, pošto se ovde javlja najmanja verovatnoća od otpuštanja štetnih hemikalija. Povrh toga, HDPE ambalaže su izuzetno otporne na vremenske uslove i dugotrajne. U pitanju je “dobra“ plastika, sa najmanjom verovatnoćom ispuštanja otrovnih materija u vodu. Od njega se proizvode čvrsta pakovanja za kozmetiku i hemiju za čišćenje, kanapi, igračke, neke plastične kese, ambalaža za vodu, mleko i sokove.
3 – PVC
Polivinil-hlorid se smatra jednim od najopasnijih izbora kada je reč o tipovima plastike, ali ćete u prodavnici naići na i te kako mnogo proizvoda napravljenih od PVC-a, od zavesa za kupatilo, preko školskog pribora i flaša, pa sve do igračaka. Ova plastika nije bezbedna, ali je za predmete u kojima se koristi lako pronaći alternative: staklo, drvo, pa čak i neki drugi tip plastike su bolji izbor. Ono što je dodatno problematično je činjenica da je reciklaža je gotovo nemoguća.
4 – LPDE
Sa ovim tipom plastike dolazimo u dodir pri pakovanju namirnica u marketu ukoliko plastične kese već niste zamenili cegerom. Ova vrsta plastike se ne bi smela koristiti u proizvodnji flaša. Nije dokazano da ispušta hemikalije u vodu, ali je vrlo savitljiva i lomljiva, stoga ako u prodavnicama naiđete na ovu vrstu plastike, svakako je izbegavajte jer bi prehrambena namirnica mogla sadržati i delove plastike.
5 – PP
Ako ste doručkovali jogurt ili kiselo mleko, verovatno ste ga pili iz čaše od polipropilena. Ovo je jedna od dobrih plastika, najčešće bele boje ili poluprozirna. Koristi se i u proizvodnji kuhinjskog posuđa, slamčica, kao i jednokratnih tanjira i pribora, ali reciklaža polipropilena je i dalje na niskom stepenu razvoja. Zatoje najbolje da artikle od PP-a iskoristite nekoliko puta pre nego što ih bacite.
6 – PS
Ultimativni savet za polistiren, poznatiji kao stiropor, jeste: izbegavajte ga tamo gde možete! Ne možete ga izvaditi iz zidova, frižidera i dečjih sedišta, ali možete da smanjite njihovu upotrebu u jednokratnim proizvodima za napitke i brzu hranu. U njima striropor nalazi primenu zbog svoje niske cene i male težine. Takođe, ovaj materijal može ispustiti stiren, jedinjenje koje ometa rad hormona u našem organizmu. Reciklaža je moguća, ali skupa.
7 – Ostalo
Pod brojem sedam dom su našli svi tipovi plastike koji ne spadaju ni u jednu od prethodnih kategorija: nova plastika, bio-plastika, mešavina plastika. Iz tog razloga teško je govoriti o njenoj bezbednosti ili mogućnosti reciklaže. Ovo je stoga najnesigurnija vrsta plastike jer se ne može znati sadrži li BPA ili ne. BPA označava bisfenol koji se koristi u proizvodnji tvrdih polikarbonatnih plastičnih masa čineći je fleksibilnom u tehnološkom pogledu. Hemijska struktura BPA srodna je ženskom polnom hormonu – estrogenu.
Foto: Freepik
