Hodanje je jedan od najpopularnijih oblika vežbanja. To je aktivnost niskog intenziteta, relativno pristupačna i besplatna, a pruža moćne zdravstvene benefite.

Činjenice o hodanju koje slede otkrivaju da ovaj nežan oblik vežbanja pomaže u očuvanju opšteg blagostanja. Svakodnevna brza šetnja doprinosi boljem mentalnom zdravlju smanjenjem stresa i povećanjem nivoa endorfina koji poboljšavaju raspoloženje. Takođe pomaže u snižavanju krvnog pritiska, povećanju nivoa energije i prevenciji bolesti povezanih sa načinom života.

5 činjenica o hodanju

Prosečan odrasli čovek prepešači 105.000 kilometara tokom života, što je ekvivalentno tri kruga oko sveta! Hodanje je odličan način za poboljšanje zdravlja srca, izgradnju izdržljivosti, sagorevanje kalorija i predstavlja oblik aerobne aktivnosti.

Za svaki korak koji napravite angažuje se 200 mišića. Zato se hodanje smatra vežbom za celo telo. Nisu samo ruke i noge odgovorne za kretanje unapred – i vaša jezgra (core) mišići naporno rade!

Tipičan par patika može izdržati oko 800 kilometara hodanja.

Najdužu pešačku rutu oko sveta prešao je Žan Belivo, prodavac neonskih reklama, koji je prepešačio 75.000 kilometara kroz 64 zemlje. Putovanje mu je trajalo 11 godina. Mnogi ljudi se fokusiraju na snagu ili brzinu, ali često potcenjuju značaj izdržljivosti. Dobra izdržljivost nije samo stvar fizičke snage i izdržljivosti, već i mentalne efikasnosti. Mentalna izdržljivost pomaže u prevazilaženju stresa i poboljšava koncentraciju.

Da biste otprilike izračunali svoju brzinu hoda, prebrojte broj koraka koje napravite u jednom minutu i podelite ga sa 30. Vaša brzina hoda zavisi od nivoa fizičke spreme i iskustva u hodanju. Ostali faktori koji mogu uticati na ukupnu brzinu su težak teren, kao i hodanje uzbrdo i nizbrdo.

Foto: Unsplash