Eng

CBAM: Srpska privreda pred izazovom klimatskih regulativa

Vreme čitanja: 2 min

Evropska unija je u poslednje dve decenije postepeno smanjivala svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), zahvaljujući strogim klimatskim politikama. Međutim, emisije GHG povezane sa uvozom robe u EU konstantno rastu. Fenomen koji se pojavljuje usled neusklađenosti ambicija klimatskih politika EU i njenih trgovinskih partnera se naziva izmeštanje ugljenika. Evropske kompanije mogu prosto doneti odluku da presele svoju proizvodnju u druge zemlje van EU u kojima ne moraju plaćati cenu za štetne emisije. Imajući u vidu napore EU da ostvari zamisli Evropskog zelenog dogovora koji nalaže da Evropa bude klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, donosi se novi klimatski propis čija je svrha da motiviše trgovinske partnere EU da preduzmu korake ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, piše portal Beogradske otvorene škole.

Uredba o uspostavljanju mehanizma za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika, odnosno CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), usvojena je u maju 2023. godine od strane Evropskog parlamenta. Njegova svrha je oporezivanje robe koja je proizvedena van, a uvozi se na teritoriju država EU i to ukoliko takva roba dolazi iz energetski intenzivnih industrija. Postulat na kom je CBAM razvijen je da se sve emisije koje izazivaju efekat staklene bašte tretiraju na isti način, bez obzira da li dolaze iz zemalja Unije ili iz drugih država. To znači da istovetno oporezivanje emisija uvoznih proizvoda ali i robe proizvedene na teritoriji Evropske unije, omogućava fer konkurenciju na tržištu. 

Uredbom o CBAM primeni su obuhvaćene emisije ugljen-dioksida i po potrebi emisije azotovih oksida (dominantne u sektoru transporta). Uredbom se definiše i delokrug ovog mehanizma na proizvode industrija gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, vodonika i đubriva, kao i na električnu energiju. Dakle, područje primene CBAM su proizvodi iz ovih industrija, kada se navedeni proizvodi uvoze na carinsko područje EU. 

Prelazna faza CBAM počela je 1. oktobra 2023. godine. Ova faza će trajati tri godine i služiće kao period prilagođavanja zemalja na CBAM i njegove odredbe. Od 2026. godine počinje puna primena, kada će emisije početi da se oporezuju po istim cenama kao na teritoriji Evropske unije. Primena Mehanizma za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika značajno će uticati na izvoz Republike Srbije, naročito u granama industrije sa visokim emisijama GHG, usled troškova koji će pogoditi uvoznike u EU, a samim tim i srpske kompanije jer će njihovi proizvodi postati manje poželjni. 

Beogradska otvorena škola izradila je publikaciju “CBAM – Porez na ugljenik; Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”, čija je svrha da predoči uticaj ovog kompleksnog mehanizma. Na stranicama publikacije možete pronaći istorijat klimatskih politika koje su dovele do kreiranja ovog klimatskog alata, detaljno pojašnjenje kako funkcioniše u praksi, kao i poziv glavnim akterima u državi iz oblasti prava i ekonomije na uspostavljanje adekvatnih instituta koji će omogućiti što bezbolnije prilagođavanje na CBAM.  

Publikacija je dostupna na ovom linku. 

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top