Eng

Centar za unapređenje životne sredine: Toplotne pumpe – investicija u budućnost

Vreme čitanja: 3 min

Komfor, ušteda, čistiji vazduh i mogućnost daljinskog upravljanja neke su od brojnih prednosti toplotnih pumpi, a njihova isplativost u budućnosti može samo da raste, izjavio je Milan Miladinović iz kompanije Weishaupt, gost četvrte epizode podkasta ELEKTRIFIKACIJA 2.0 koji je pokrenuo Centar za unapređenje životne sredine.

“Benefita ima mnogo, što u funkcionalnom smislu s aspekta potrošača, što u smislu ekologije i održivosti. To su sistemi koji će svakako smanjiti globalnu potrošnju energije i emisiju ugljen-dioksida koji utiču na globalno zagrevanje”, istakao je Miladinović.

U praktičnoj primeni do sada pokazalo se da su uštede ostvarene korišćenjem toplotnih pumpi dva do tri puta veće u odnosu na sisteme grejanja koji koriste određene vrste fosilnih goriva. Pored grejne sezone, ušteda može da se ostvari i upotrebom toplotnih pumpi za hlađenje u letnjim mesecima, ali i za pripremu sanitarne tople vode tokom cele godine.

Toplotna pumpa je uređaj koji koristi energiju različitih izvora toplote – vazduh, voda ili zemlja i tu energiju preko freonskog ciklusa prenosi u objekat. Od vrste toplotnih pumpi zavisi koeficijent efikasnosti, koji može može da ide od dva do četiri, pa i više. 

“To znači da jedna od glavnih komponenti, kompresor, na potrošen kilovat električne energije dobije minimum dva ili dva i po kilovata toplote koju koristimo za grejanje objekata. Električni kotlovi, na primer, troše jedan kilovat električne energije da bi se dobilo 0,9 do 0,98 toplotne energije”, rekao je Miladinović.

Na efikasnost toplotnih pumpi vazduh-voda može uticati temperatura vazduha i zato su ti sistemi manje efikasni od sistema voda-voda i zemlja-voda, koji koriste podzemnu vodu ili geotermalnu energiju za grejanje i hlađenje, ali su njihova investiciona ulaganja veća.

Jedan od velikih benefita na koje ukazuje Miladinović jeste što uređaj može da se podesi da korisnik samo kontroliše temperaturu vazduha u prostoriji a da sistem sve ostalo radi sam, kao i to što servisna služba može daljinski da promeni radne parametre ako je to potrebno.

“Preko mobilnog telefona možete da podesite da dok ste odsutni držite minimalnu temperaturu u objektu, ne smete da dozvolite da se potpuno ohladi jer je to suprotno energetskoj efikasnosti, i da pre nego što se vratite kući podignete parametre i zagrejete prostor”, kazao je Miladinović.

On je dodao da se primenom toplotnih pumpi dobija na ličnom konforu, jer nema loženja, čišćenja, skladištenja i sve je automatizovano.

Kada je reč o manama toplotnih pumpi, Miladinović ukazuje da su to jedino početna investicija i eventualno tehničko ograničenje za primenu sistema.

Dodao je da je otežavajuća okolnost u odnosu na konvencionalne sisteme grejanja to što je za instalaciju te tehnologije potrebna specijalizovana firma i savetnik za izbor opreme. Zato je, kako je istakao, veoma važna ozbiljna edukacija korisnika, a ne informisanje putem interneta.

“Ti uređaji su štedljivi ukoliko se dobro podese i ako se pravilno koriste da bi se maksimalno iskoristio potencijal”, rekao je Miladinović i naglasio da je pri izboru uređaja važno dobro sagledati objekat, kakvi su tehnički uslovi, kolika je potrošnja energije i kakve su potrebe korisnika.

Investicija koja se isplati

Cena uređaja zavisi od vrste, kvaliteta i zemlje porekla, a kreće se do 3.000 do 15.000 evra, ali investiciona vrednost, u koji može da ulazi i podno grejanje, radijatori, cevna mreža, izolacija, radovi -svakako podiže cenu celog sistema. Miladinović kao primer navodi da se za stan od 80 do 120 kvadrata za 6.000 do 7.000 evra može kupiti uređaj najvišeg kvaliteta, s maksimalnim nivoom automatizacije i dobrim koeficijentom uštede, spreman da se poveže na postojeću instalaciju. Prema njegovom mišljenju, država je napravila ozbiljan iskorak u pogledu finansiranja toplotnih pumpi.

Toplotne pumpe se mogu instalirati na postojeći sistem koji korisnik ima, a montaža pumpi vazduh-voda se završava za dan. Servis uređaja se radi jednom ili dva puta godišnje i košta oko 100 evra. Govoreći o isplativosti toplotnih pumpi, Miladinović napominje da treba imati u vidu da u Srbiji cena električne energije nije realna i da će ona samo rasti, a da poskupljenjem struje poskupljuju i svi drugi energenti koji od nje zavise. Takođe se predviđa da će cene toplotnih pumpi padati u narednih 10 do 15 godina pa će i period povratka investicija biti još povoljniji. Toplotne pumpe se mogu povezati i na solarne panele što će dodatno smanjiti račune za struju.

„Kada se porede objekti koji imaju samo toplotne pumpe sa onim gde su pumpe povezane sa solarnim kolektorima, uštede u potrošnji električne energije su između 36 i 63 odsto, u zavisnosti od količine sunca“, rekao je Miladinović, dodajući da se prelazak sa solara na napajanje iz mreže dešava vrlo brzo i da to korisnik ne oseća. “Implementacija toplotne pumpe je investicija u budućnost”, kazao je Miladinović.

Cela epizoda podkasta je dostupna na:

Ovaj podkast je nastao u u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top