Menopauza je period kada se menstrualni ciklusi završavaju i telo prolazi kroz niz fizičkih i emocionalnih promena. U ovom periodu, mnoge žene osećaju simptome kao što su valunzi, promenljivo raspoloženje i problemi sa spavanjem, dok menopauza može imati i dublje posledice na kardiovaskularno zdravlje. Prema Američkom udruženju za srce (AHA), bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti među ženama, nadmašujući čak i rak, a rizik od srčanih bolesti značajno raste u godinama pre i posle menopauze.

Iako se obično smatra da su srčane bolesti češće među muškarcima, AHA ističe da one odnose više života žena nego sve vrste raka zajedno. Periodi u kojima se ovaj rizik pojačava nazivaju se:

• Perimenopauza – faza koja počinje nekoliko godina pre poslednje menstruacije i završava se 12 meseci posle nje.
• Menopauza – nastupa 12 meseci posle poslednje menstruacije, obično oko 52. godine, ili nakon operacija koje trajno zaustavljaju menstruaciju, poput uklanjanja jajnika.
• Postmenopauza – period života nakon menopauze.

Dok kod nekih žena perimenopauza i menopauza prolaze bez značajnih tegoba, mnoge osećaju raznovrsne simptome, kao što su neredovne menstruacije, noćno znojenje, smanjena seksualna želja, osetljive dojke, vaginalna suvoća, kao i proređena kosa i lomljivi nokti. Ove promene često su posledica pada hormona estrogena i progesterona, koji prate menopauzu.

Uloga estrogena u zaštiti srca

Estrogen je ključni faktor za očuvanje zdravlja srca kod žena. Pre menopauze, žene sa visokim nivoima estrogena imaju niži rizik od srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska u odnosu na muškarce. Međutim, kada u menopauzi dođe do pada estrogena, rizik od srčanih oboljenja značajno raste i može premašiti rizik kod muškaraca iste dobi. Estrogen štiti srce delovanjem na krvne sudove — on širi arterije (vazodilatacija) i deluje protiv upala, što pomaže u sprečavanju stvaranja arterijskih plakova. Bez tog zaštitničkog dejstva, rizik od srčanih oboljenja postaje veći.

Koje druge zdravstvene rizike menopauza donosi?

Smanjenje nivoa estrogena tokom menopauze može dovesti do povišenih vrednosti holesterola, visokog krvnog pritiska i nakupljanja visceralne masti, što pogoduje očvršćavanju arterija i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, menopauza može izazvati povećanu inflamaciju koja doprinosi razvoju aterosklerotskog plaka. Uobičajeni simptomi menopauze, kao što su noćno znojenje, depresija i povećanje masnoće u stomaku, dodatno su povezani sa većim rizikom od srčanih oboljenja. Istraživanja iz 2023. godine otkrivaju da stres i nesanica nakon menopauze mogu povećati rizik od atrijalne fibrilacije (AFib), dok se kod osoba koje doživljavaju ranu menopauzu pre 40. godine taj rizik dodatno povećava.

Kardiovaskularni rizici koji se pojačavaju nakon menopauze uključuju:

• Koronarnu bolest arterija – manjak estrogena može pospešiti aterosklerozu, nagomilavanje plaka u arterijama, povećavajući rizik od srčanih udara.
• Hipertenziju (visok krvni pritisak) – estrogen doprinosi elastičnosti tkiva i vazodilataciji, pa njegov pad može uzrokovati povišen pritisak.
• Aritmije – hormonalne promene utiču na srčani ritam i mogu izazvati palpitacije ili AFib.
• Moždani udar – rizik raste zbog visokog krvnog pritiska i krutosti arterija.
• Srčanu insuficijenciju – smanjena efikasnost srca može se razviti kao posledica nelečenog visokog pritiska ili koronarne bolesti.
• Visok holesterol – estrogen se prirodno proizvodi iz holesterola, a manjak ovog hormona može izazvati porast LDL („lošeg“) holesterola.
• Insulinsku rezistenciju ili predijabetes – žene u postmenopauzi postaju sklonije insulinskoj rezistenciji, što povećava rizik od dijabetesa, značajnog faktora rizika za srčane bolesti i moždani udar.

Kako menopauza može uticati na postojeće srčane bolesti?

Žene koje već imaju srčana oboljenja mogu iskusiti pojačane simptome menopauze, poput valunga, anksioznosti i umora. Pad estrogena može pogoršati postojeća stanja, kao što su ateroskleroza, visok holesterol i krvni pritisak, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara.

Kako smanjiti rizik od srčanih bolesti tokom menopauze

U periodu menopauze, važno je usvojiti zdrav način života: redovna fizička aktivnost, smanjenje stresa, ishrana bogata biljkama i celovitim žitaricama. Stručnjaci preporučuju mediteranski tip ishrane sa ribom, smanjen unos zasićenih masti i izbegavanje prerađene hrane. Intermitentni post može biti korisna strategija.

Hormonska terapija (HRT) takođe može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti. Studije sugerišu da terapija estrogenom može dugoročno doprineti zdravlju srca smanjenjem LDL holesterola i insulinske rezistencije, ali je važno konsultovati se sa lekarom kako bi se izabrala odgovarajuća terapija.

Obratite pažnju

Iako menopauza povećava rizik od srčanih bolesti, postoje brojni načini za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i ograničeno konzumiranje alkohola, kao i moguća hormonska terapija, mogu pomoći ženama da očuvaju zdravlje srca i smanje rizik od bolesti u kasnijim godinama.

Photo: Ilustracija Freepik