Eng

Evropa 2040: Lakše ćemo da dišemo, ješćemo manje mesa i vozićemo se biciklom

Vreme čitanja: 4 min

Godina je 2040. i zelena revolucija Evropske unije je 90 posto dovršena. Evropljani će se voziti biciklima, jesti manje mesa i lakše disati, piše Politico u svojoj viziji budućnosti života na kontinentu u slučaju da uspe klimatski plan EU.

Klimatska neutralnost je 2040. nadohvat ruke jer je blok uspeo smanjiti svoje zajedničke emisije gasova staklene bašte na desetinu nivoa iz 1990. godine, u skladu s ciljem predloženim pre 16 godina. Rezultat je transformisani kontinent, ali stići do toga nije bilo lako: vladajuće koalicije su se raspale, kompanije su zatvorene, a poljoprivrednici su više puta opsedali Brisel.

Evropljani sada više voze bicikle i jedu manje mesa. Ruralna područja imaju manje krava na ispaši i više električnih kabela iznad glave. U EU više nije ostao nijedan rudnik uglja, ali poslovi u zelenoj proizvodnji cvetaju.

Ukratko, smanjenje od 90 posto do 2040. zahteva da Evropa preinači svoje ekonomije, promeni svoje krajolike i stil života. Globalno zagrevanje u međuvremenu je takođe prouzrokovalo promene. Južne zemlje EU ograničavaju rad na otvorenom leti. Industrija skijaškog turizma u Alpama je u kolapsu. Iz klimatizovanog Berlamonta, Evropska komisija raspoređuje sve veću evropsku vatrogasnu flotu u borbu protiv žestokih požara i posreduje između regija koje se svađaju oko prava na vodu.

Ipak, nemoguće je reći hoće li se ova zamišljena budućnost ikada dogoditi jer diljem kontinenta klimatske politike nailaze na otpor. Evropski poljoprivrednici bune se, a nadolazeći izbori mame zakonodavce da obećaju svojim biračima zelenu tranziciju bez napora.

Međutim, gledajući vlastitu procenu EU i nedavna izveštaja Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene, jedno je jasno: ako Evropa želi postići klimatsku neutralnost, promene koje menjaju život su neizbežne.

Ne postoji jednostavan put do klimatske neutralnosti. Dakle, pod pretpostavkom da sve ide po planu, što je pod velikim upitnikom, evo kako bi život u Evropi mogao izgledati za 16 godina.

Šta je u vašem frižideru 2040.godine? Verovatno manje životinjskih proizvoda. Ta je promena u ishrani pomogla Evropi da značajno smanji emisije. Domaće životinje i dalje su u EU glavni izvor metana, drugog najvećeg pokretača globalnog zagrevanja, ali manja potražnja za mesom i mlečnim proizvodima dovela je do smanjenja broja stoke i emisija.

Brisel i vlade država članica primenile su različite mere kako bi podstakle ljude da konzumiraju više jela biljnog porekla. Pažljivije pogledajte sadržaj svog frižidera: možda postoji deklaracija za intenzitet ugljenika. Možda ste kupili te kobasice od veštačkog mesa jer su bile jeftinije od pravih, pošto je povezivanje emisija ugljenika s hranom podiglo cene mesa.

Za poljoprivrednike je tranzicija značila agrarnu revoluciju. Sve je manje stočnih farmi. U 2023. naučni savetnici EU predviđali su pad potražnje do 50 posto. Poljoprivrednici su takođe prisiljeni oštro smanjiti upotrebu đubriva na bazi azota, što zahteva promenu poljoprivredne prakse kako bi prinosi bili stabilni.

Izvori prihoda poljoprivrednika takođe su se morali dramatično promeniti. Pritom su mnogi iskoristili prednosti novog tržišta uklanjanja ugljenika kako bi zaradili novac skladištenjem CO2 na svojoj zemlji, posebno na područjima koja su se pre koristila za ispašu ili uzgoj useva za hranu životinja.

Ipak, kako Evropa postepeno ukida korišćenje fosilnih goriva, poljoprivreda je sada najveći izvor emisija na kontinentu. Ako EU želi postići klimatsku neutralnost 2050., sektor će morati još više smanjiti svoje zagađenje.

Napustite kuhinju i razgledajte ostatak svog stana. Ako ste 2020-ih svoj dom grejali gasnim ili uljnim radijatorom, verovatno ste od tada ugradili električnu toplotnu pumpu. Što južnije živite, veća je verovatnoća da u vašem domu sada postoji klima-uređaj jer temperature redovno prelaze 40 stepeni Celzijusa.

No uprkos korišćenju izmenične struje, zgrade diljem EU troše manje energije zahvaljujući elektrifikaciji i boljoj izolaciji. To takođe verovatno znači manje račune za struju.

Evropljani su smanjili svoju ukupnu potrošnju. To bi moglo značiti da svesno kupuju manje novih stvari, ali veliki deo smanjenja skriven je u lancu snabdevanja jer proizvođači sve više koriste reciklirane materijale.

Neke su vlade uvele mere za zaustavljanje porasta životnog prostora za prosečnog Evropljanina jer sve više ljudi živi sami, što povećava potražnju za energijom i materijalima. Nove mere kreću se od osobnih olakšica za CO2 do programa i poreznih podsticaja koji pomažu parovima da se presele u manje stambene objekte nakon što im se deca isele.

Postoji još jedan trend koji će ljude verovatno naterati u manje smeštaje. S obzirom na troškove renovacije, “relativna cena stanovanja verovatno će biti viša” do 2040. godine, predviđa se u proceni Komisije.

Sada izađite na ulicu. Većina ličnih automobila su električni, 60 posto automobila na cestama ima nultu stopu emisije. Kako bi to postigla, EU je 2035. postepeno ukinula prodaju novih automobila na fosilna goriva, uprkos oštom protivljenju konzervativaca.

Električni automobili nisu jedina promena. Došlo je do rasta javnog prevoza i kratkoročnog ‘rentanja’, što je takođe povezano s nastojanjem da se troši manje. Umesto da poseduju svoje bicikle, sve više ljudi oslanja se na zajedničke gradske bicikle.

Osim toga, urbanisti rade na tome da podstaknu više ljudi na pešačenje i vožnju biciklom projektiranjem gradova koji omogućuju manju udaljenost do škola i supermarketa. Što se tiče putovanja na duže relacije, više ljudi koristi vozove kad je to moguće.

Oporezivanje i cene fosilnih goriva učinili su letove skupljima, tako da se na vikend-izlet na Ibicu ili poslovna putovanja na konferencije širom Evrope odlazi sve manje.

EU je gotovo dekarbonizirala svoj celi elektroenergetski sustav do 2040. Unija sada uglavnom radi na obnovljivim izvorima energije, uz podršku nuklearne energije. Sa konstantnom potražnjom za naftom, transportni sektor je sada najveći potrošač fosilnih goriva. Energetska tranzicija postala je sve vidljivija poslednjih godina. Osvrnite se oko sebe i primetićete krajolik prošaran s više prenosnih tornjeva i više kablova koji se ukrštaju iznad glava.

Moći ćete da primetite i više vetrogeneratora i solarnih panela. Energija na ugljen ukinuta je, uprkos protivljenju Poljske. Poslova povezanih s ugljenom više nema. Očekuje se da će “zapošljavanje u industriji fosilnih goriva biti na zanemarljivoj razini”, kako je to procijenila EK 2024. godine.

Tržište rada se promenilo jer je Evropa napustila ugljik i sektore poput proizvodnje motora s unutarnjim izgaranjem, dok rastu poslovi u obnovi zgrada, proizvodnji čistih tehnologija i gospodarenju resursima. Zbog toga se prekvalificiralo stotine hiljada Europljana, naročito muškaraca jer poslovi nestaju u sektorima u kojima su oni više zaposleni od žena.

Smanjenje emisija u EU pomaže u usporavanju klimatskih promena, ali planet nastavlja da se zagreva. Leta su toplija, zime su blaže, a vremenske prilike su sve češće ekstremne, zbog čega odnose živote svake godine i nanose štetu od više milijardi.

No, 2040. Europljani uživaju u jednoj opipljivoj koristi od svojih napora za dekarbonizaciju i elektrifikaciju: lakše dišu. Kako se tvornice ugljena zatvaraju, a automobili na naftu uklanjaju s cesta, preuranjene smrti od zagađenog vazduha dramatično su pale — s oko 466.000 godišnje u 2015. na manje od 200.000 u 2040. Postoje i druge prednosti: prelazak na biljnu prehranu i aktivnije načine prevoza, poput vožnje biciklom ili hodanja, također su poboljšali zdravlje prosečnog Evropljanina.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top