Eng

Globalno zagrevanje zatvara male skijaške centre, oni za bogatije će se bolje snaći

Vreme čitanja: 2 min

U poslednjoj deceniji, prostrano skijalište u Sierra Nevadi u Kaliforniji sve više se oslanjalo na veštački sneg kako bi održalo otvoren centar tokom sezone, koja obično traje od kasnog novembra do maja. Kako govori Brendan Gibbons, direktor usluga na stazi Palisades Tahoe, centar redovno ima probleme da ispuni svoj prosečni snežni pokrivač od 400 inča (1 metar), prenosi Business Insider.

“Ranije sam govorio, ‘Dobićemo naš sneg'”, rekao je Gibbons. “U poslednjih deset godina sam prestao”.

Njegova zapažanja deo su šireg trenda širom severne hemisfere. Klimatska kriza uzrokovala je smanjenje snežnog pokrivača u oblastima koje najviše zavise od njega za zimski turizam i prolećno vodosnabdevanje, prema studiji objavljenoj ovog meseca u časopisu Nature. Jugozapadni i severoistočni deo SAD, kao i delovi Evrope, doživeli su neke od najvećih padova između 1981. i 2020.

Nalazi ukazuju da je industrija zimskih sportova, koja svake godine doprinosi procenjenih 20 milijardi dolara američkoj ekonomiji i 30 milijardi evropskoj, izložena riziku od oštrog finansijskog gubitka kako se globalne temperature povećavaju. Ski centri na nižim nadmorskim visinama i geografskim širinama najranjiviji su, rekao je Džastin Mankin, profesor geografije na Dartmouth koledžu i glavni autor studije.

“Ceo poslovni model i mogućnosti za profit su stisnuti u kraću sezonu sa snegom nižeg kvaliteta”, rekao je Mankin. On brine da će mali skijaški gradovi najviše patiti kako se klimatska kriza pogoršava i potencijalno se konsolidovati u veće konglomerate.

“Ski centri na visokim nadmorskim visinama obično su ekskluzivniji i usmereni ka bogatijoj klijenteli”, rekao je Mankin. “Oni će se bolje snaći.”

“Mislim da je to velika nepravda u globalnom zagrevanju. Uvek cilja najranjivije među nama.” Mankin kaže da su mnoga visoko naseljena područja koja zavise od snega već na ivici da ga izgube, gde će mali porast globalnog zagrevanja ubrzati gubitak snežnog pokrivača.

Područja gde prosečne zimske temperature premaše -8 stepeni Celzijusa izgubiće sve više snežnog pokrivača sa svakim stepenom zagrevanja. Svetska temperatura već se povećala za prosečnih 1,1 stepen Celzijusa u poređenju sa preindustrijskim nivoima.

Prema Gibbonsovim rečima, da bi se prilagodili, centar je uložio najmanje 6 miliona dolara u operacije pravljenja snega i radi na načinima pravljenja snega pri višim temperaturama. Pravljenje više snega zahteva više električne energije i vode. Pre nekoliko godina, dovoljno je bilo 30 do 40 miliona galona vode. Sada je više to oko 60 miliona galona. Palisades Tahoe takođe je uložio stotine hiljada dolara u svoja vozila Snowcat koja uređuju staze. Ova vozila opremljena su tehnologijom koja detektuje dubinu snega kako bi Gibbonsov tim mogao popraviti problematična područja.

“Manje snega ne znači manje posla”, rekao je Gibbons, napominjući da ove operacije povećavaju troškove rada, dizela i električne energije. Iako Palisade Tahoe ima kapitala da se prilagodi, veštački sneg ne može se porediti s pravim, rekao je Gibbons. Sveži prah povećava prodaju karata. Tada centar ispunjava ili premašuje svoj godišnji budžet. “

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top