Na sat i po vožnje od Beograda čeka vas Deliblatska peščara, najveća kontinentalna peščara u Evropi, prostranstvo dina, travnatih brežuljaka i šumskih pojaseva između Dunava i jugozapadnih padina Karpata. Zaštićeno područje površine oko 300–350 km² nudi lak do umeren hiking, fotogenične vidikovce i bogat svet ptica: savršen plan za produženi vikend bez velikog uspona, ali sa ozbiljnim „resetom“.
Deliblatska peščara, poznata i kao „evropska“ ili „srpska Sahara“, nastala je od eolskih naslaga peska i oblikovana košavom. Današnji mozaik dina, stepe i pošumljenih poteza pruža staze koje nisu tehnički zahtevne, ali traže dobru pripremu zbog podloge (pesak „krade“ korak) i oskudnog hlada. Visine su skromne (70–200 m), ali osećaj prostranstva i tišine je ogroman — pejzaž izgleda kao da ste otišli mnogo dalje nego što jeste.
Deliblatska peščara, turizam, Srbija (BIZLife)
Tri ture za različitu kondiciju u Deliblatskoj peščari
1) Krug oko Čardaka (10–18 km)
Polazak je obično od odmarališta Čardak, sa mogućnošću više kružnih varijanti preko Lugarnice. Podloga varira: pesak, travnjaci i proređene šume. Idealno za prvi susret sa Peščarom ili porodični dan napolju. Računajte na sporiji tempo nego u šumi i obavezno ponesite više vode. Ako koristite trek, unapred ga preuzmite i spremite offline.
2) Zagajička brda — „zlatni sat“ (14–16 km)
Najfotogeničniji deo rezervata: valoviti zeleni grebeni sa travnatim padinama i mekanim svetlom pred zalazak. Usponi su umereni (ukupan oko 250–300 m), a nagrada su široki vidici i „filmski“ pejzaži. Planirajte povratak pre mraka i ostanite na utabanim stazama, jer su paralelni prosjeci često zbunjujući.
3) Čardak – Grebenac „duga linija“ (do 32 km)
Dnevni izazov za iskusnije: duga, gotovo prava linija preko dina i stepe sa minimalno hlada. Tehnički nije zahtevna, ali je kondiciono ozbiljna zbog dužine i peskovite podloge. Ponesite dovoljne zalihe vode, rezervni sloj zbog vetra i osnovni komplet prve pomoći.
Ptice i vodeni rub Dunava
Peščara je raj za posmatrače ptica: od šarenih pčelarica i pupavaca do grabljivica koje kruže nad grebenima. Aktivnost je najveća u proleće i ranu jesen, posebno na prelazima šume u travnjake i u zonama sa vodom. Ako tek ulazite u birdwatching, dvogled i kratki teleobjektiv biće više nego dovoljni. Na južnom obodu pejzaž prelazi u rukavce i plitke lagune — savršen produžetak izleta ako želite da „zamenite“ dine za vodu u istom danu.
Za koga je idealno?
Za gradske šetače kojima treba „pustinjski“ osećaj bez planinskih uspona, za porodice koje žele pristupačan hiking sa velikim vizuelnim efektom i za fotografe koji jure zlatne tonove stepe. Ako želite zelenilo, birajte proleće i ranu jesen; za kontraste dina i duge senke, ciljajte kasno popodne po suvom vremenu.
Predlog plana za produženi vikend
Prvi dan — dolazak na Čardak i lagani krug za „upoznavanje“ sa peskom.
Drugi dan — Zagajička brda uz povratak u „zlatnom satu“.
Treći dan — kratka jutarnja šetnja i odlazak ka vodenom obodu, pa povratak kući. Nije daleko, a deluje kao drugi svet — taman da zaboravite gradske ulice i zapamtite samo ritam koraka po dinama.
Foto: Gemini/ Nano Banana
