Seoska naselja u Srbiji u najvećem broju slučajeva nemaju adekvatno organizovan sistem sakupljanja otpada, što dovodi do formiranja brojnih divljih deponija. Seosko stanovništvo prosečno generiše 0,7 kg otpada po stanovniku na dan, a veliki deo završava na neuređenim odlagalištima.
Neodrživo i nesavesno odlaganje otpada na divljim deponijama štetno utiče na zdravlje ljudi, vodi ka zagađenju vode, vazduha, a pre svega zemljišta. Danas se korišćenje poljoprivrednog zemljišta gotovo ne može ni zamisliti bez upotrebe pesticida, herbicida i fungicida.
Pesticidi koji se koriste su najčešće male perzistencije (postojanja) i njihova degradacija se obavlja relativno brzo u zemlji. Međutim, masovnost njihove primene, doze, učestalost primene, širok spektar delovanja, a često i visoka otpornost primenjenih supstanci mogu u kraćem vremenskom intervalu da izazovu drastične promene u kvalitetu i plodnosti zemljišta.
Neke od hemikalija su izrazito toksične, delovanje pojedinačnih još nije sasvim ispitano, ali je za veliki broj karakteristično da se nagomilavaju u čovekovom organizmu i mogu da izazovu štetne posledice po zdravlje. Veliki broj poljoprivrednika u ruralnim delovima Leskovca praznu ambalažu od sredstava za zaštitu bilja odlaže u polja, pored puteva ili čak u rečna korita.
Najgora situacija je u mestima koja se pretežno bave voćarstvom i povrtarstvom. Udruženje građana Porečje iz Vučja povelo je inicijativu za promenu ovih štetnih navika zajedno sa poljoprovrednicima u onim mesnim zajednicama koje su zbog čestog tretmana voća i povrća različitim hemikalijama posebno ugrožene ovom vrstom ambalaznog otpada.
Dobar deo poljoprivrednika prepoznaje problem, ali im lokalna samouprava nije stavila na raspolaganje praktičan sistem za odgovornije postupanje sa ovim ambalažnim otpadom. I sa jednima i sa drugima treba da se radi, zajedno, tako da unaprede znanja o odgovornom upravljanju ovom vrstom otpada.
Prvi od dva značajna aspekta inicijative udruženja Porečje obuhvatio je rad na informisanju i podizanju svesti poljoprivrednika o značaju adekvatnog odlaganja ambalažnog otpada od pesticida i to organizacijom edukativnih radionica za poljoprivrednike sela Vučja, Čukljenika i Nakrivnja, zatim volonterskim akcijama čišćenja u mesnim zajednicama Porečjanskog kraja, distribucijom informativnih pamfleta, kesa za odlaganje otpada, kao i prikupljanjem nepovratne ambalaže od sredstava za zaštitu bilja u poljoprivrednim gazdinstvima.
Sa druge strane, sprovedene su i konsultacije sa donosiocima odluka, predstavnicima poslovnog i nevladinog sektora i pokrenuta inicijativa za potpunu primenu Lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji Grada Leskovca. Optimalna rešenja ovog problema, jasno je, zahtevaće nastavak učešća svih zaniteresovanih strana i njihov zajednički rad i u budućnosti.
Tekst je nastao u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), udruženjem ENECA, međunarodnom ekološkom organizacijom The Nature Conservancy (TNC) i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).
