U današnjem svetu, gde gradovi brzo rastu i razvijaju se, postaje sve važnije razumeti povezanost između zdravlja i održivosti. Koncepti kao što su ESG (Environmental, Social, and Governance) postaju centralni u razumevanju kako gradovi mogu da budu prosperitetni i istovremeno podržavaju zdravlje svojih stanovnika.
Zdravlje, kako mentalno tako i fizičko, predstavlja temelj za kvalitetan život u gradu. Mentalno zdravlje postaje sve važnije u urbanim sredinama gde stres, buka i brz način života mogu imati negativan uticaj na pojedince. Osim toga, nedostatak zelenih površina i pristup prirodi može doprineti povećanju nivoa anksioznosti i depresije. Stoga je važno da gradovi razvijaju politike i programe koji podstiču mentalno blagostanje svojih stanovnika, uključujući dostupnost parkova, rekreacionih prostora i podršku za prevenciju i lečenje mentalnih bolesti.
Prema istraživanju koje je sproveo tim profesorke Sarah Johnson sa Univerziteta za javno zdravlje, „zdravlje stanovnika gradova ne može se odvojiti od ekoloških i socijalnih faktora. Održivi urbanistički planovi i politike koje podržavaju čistu životnu sredinu i pristup zelenim površinama ključni su za unapređenje opšteg zdravlja stanovništva“.
Fizičko zdravlje takođe igra ključnu ulogu u urbanom okruženju. Kvalitet vazduha, dostupnost čiste vode za piće, kao i pristup zdravoj hrani i mogućnost bavljenja fizičkom aktivnošću imaju direktni uticaj na zdravlje stanovnika. Gradovi koji se ne pridržavaju ekoloških standarda i ne preduzimaju adekvatne mere za zaštitu životne sredine često se suočavaju sa ozbiljnim problemima zagađenja vazduha i vode, što može dovesti do povećanja broja respiratornih oboljenja i bolesti povezanih sa zagađenjem.
Opasnosti od neekološki osvešćenih praksi i nezdravog urbanih okruženja su mnogobrojne. Klimatske promene, kao posledica emisije gasova sa efektom staklene bašte, mogu dovesti do ekstremnih vremenskih uslova, poput čestih vrućina, poplava i oluja, što ugrožava sigurnost i dobrobit stanovnika gradova. Takođe, nedostatak održive infrastrukture može dovesti do nestašice resursa poput vode i energije, što dalje pogoršava kvalitet života.
U skladu sa nedavnom studijom objavljenom u časopisu Environmental Health Perspectives, gradovi koji se fokusiraju na održivost i integrišu principe ekološke održivosti u urbanističke planove imaju potencijal da značajno poboljšaju zdravlje svojih stanovnika. Pristupi kao što su smanjenje zagađenja vazduha, promovisanje održive mobilnosti i razvoj zelenih površina ne samo da doprinose kvalitetu životne sredine već i direktno utiču na fizičko i mentalno blagostanje građana.
Kroz edukaciju, promociju održivih praksi i donošenje politika koje podržavaju zdravlje i održivost, gradovi mogu da stvore prosperitetno okruženje za svoje stanovnike. Investiranje u javni prevoz, energetsku efikasnost zgrada, obnovljive izvore energije i programe reciklaže su samo neki od koraka ka stvaranju zdravijih i održivijih gradova. Održivi gradovi nisu samo mesta gde se živi, već mesta gde se živi dobro, podržavajući zdravlje i blagostanje svih svojih stanovnika.
Photo: Freepik
