Krompir je neizostavan sastojak u gotovo svakoj kuhinji – svestran je, hranljiv i dugotrajan. Ali svako ko ga dugo drži u ostavi zna da na njemu vremenom počinju da se pojavljuju klice. Male, neugledne izrasline često postavljaju pitanje: da li je takav krompir i dalje siguran za jelo?
Klice na krompiru su prirodni rezultat procesa klijanja. Krompir je zapravo podzemna stabljika (krtola), a klice su njegov pokušaj da “nikne” i razvije novu biljku. Klijanje nastaje kada krompir stoji duže vreme, posebno na toplom i svetlom mestu. Vlaga, toplota i svetlost podstiču razvoj pupoljaka, pa umesto čvrstog krompira dobijamo mrežu tankih, zelenkastih izdanaka.
Da li su klice opasne?
Nažalost – mogu da budu. Tokom klijanja, u krompiru se povećava nivo solanina i čakonina, prirodnih toksina koje biljka proizvodi kao odbranu od štetočina. U većim količinama, ova jedinjenja mogu da izazovu loše varenje, mučninu, pa čak i glavobolju. Posebno su opasni zeleni delovi krompira i same klice, jer sadrže najviše toksina.
Da li proklijali krompir može da se jede?
Zavisi od njegovog stanja. Ako su klice male, a krompir čvrst, može da se konzervira – samo klice i okolinu odrežite, a krompir ogulite pre kuvanja. Takav krompir je i dalje bezbedan za jelo, posebno ako ga zagrejete (kuvate, pečete ili pržite).
Međutim, ako je krompir mekan, naboran, ima dosta klica ili ispod ljuske zelenkaste boje, najbolje bi bilo da ga bacite. Ovo su znaci da je izgubio većinu hranljivih materija i da može da sadrži previše solanina.
Kako sprečiti klijanje?
Krompir čuvajte na hladnom, tamnom i suvom mestu. Idealna temperatura je između 6 i 10 stepeni Celzijusa. Osim toga, nemojte da ga držite u frižideru – preniska temperatura skrob pretvara u šećer i menja ukus.
Odvojite ga od luka. Iako se često drže zajedno, gasovi koje luči luk ubrzavaju klijanje. I na kraju, redovno proveravajte svoje zalihe i koristite starije krompire pre novijih.
