Ljudski mozak, taj tihi dirigent svega što jesmo i radimo, funkcioniše na iznenađujuće maloj količini energije — između 12 i 25 vati. Drugim rečima, naš mozak troši približno istu količinu energije koliko je potrebno da se upali jedna prosečna LED sijalica.

Ova činjenica ne samo da fascinira naučnike, već i otvara pitanje kako je moguće da tako složen organ, koji kontroliše svaku misao, pokret i emociju, radi na toliko ekonomičan način.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), mozak koristi oko 20% ukupne energije tela, iako čini tek oko 2% telesne mase. Energetska potrošnja mozga uglavnom je usmerena na prenos i obradu informacija između neurona. Svaka električna impulsna poruka koju neuroni razmenjuju zahteva energiju, a najveći deo te energije odlazi na održavanje pravilnog hemijskog balansa u ćelijama i sinapsama.

„Mozak je izuzetno energetski zahtevan organ, ali istovremeno neverovatno efikasan,“ navodi dr. Marcus Raichle, neuroznanstvenik sa Univerziteta u Vašingtonu, koji je među prvima proučavao odnos između moždane aktivnosti i potrošnje energije. On ističe da i kada ne radimo „ništa“, mozak ostaje aktivan, jer troši energiju na unutrašnju komunikaciju i obradu informacija — čak i u stanju mirovanja.

Mozak nije „procesor“ koji se pregreva pod opterećenjem

Zanimljivo je da se energija mozga ne povećava značajno čak ni kada intenzivno razmišljamo. Istraživanja su pokazala da, tokom rešavanja složenih problema ili kreativnog rada, potrošnja energije raste tek za nekoliko procenata. To znači da mozak nije „procesor“ koji se pregreva pod opterećenjem, već sistem koji pametno raspoređuje energiju i prioritizuje procese.

Uprkos maloj snazi izraženoj u vatima, mozak je sposoban za zadivljujuće poduhvate: od komponovanja simfonija do stvaranja tehnologija koje menjaju svet. Savremena neuroznanost sve više proučava načine na koje mozak postiže tu efikasnost, s nadom da će slični principi jednog dana biti primenjeni u razvoju veštačke inteligencije i energetski održivih računarskih sistema.

Na kraju, možda najlepša simbolika leži u poređenju s LED sijalicom — mozak zaista „svetli“, ali ne zato što troši mnogo energije, već zato što tu energiju koristi mudro, precizno i s neverovatnom efikasnošću.

Foto: Unsplash