Eng

Planeta: Zašto ljudi u Plavim zonama žive duže?

Vreme čitanja: 3 min

U poređenju sa vremenom samo par vekova unazad, životni vek čoveka je danas značajno duži, što dokazuje i sve veći broj stogodišnjaka širom sveta. Ali, produženje životnog veka je pokazalo i svoje drugo lice, povećanjem stope hroničnih i degenerativnih bolesti, sa srčanim oboljenjima na vrhu te liste, te čovek nije zainteresovan samo za duži život, već prvenstveno za duže “očekivano trajanje zdravog života“. 

Naoružani najsavremenijim naučno-tehnološkim inovacijama u medicini, za zdravu dugovečnost se posebno zanima medicinska nauka: proučava ljude u devetoj i desetoj deceniji života, kako bi se utvrdilo šta je to što doprinosi da oni dugo ostanu vitalni.

Američki Nacionalni istitut za proučavanje starenja (National Institute on Aging – NIA), koji se tom temom bavi već punih pet decenija, podržao je i istraživanja američkog National Geographic-a, o životu u nekoliko geografskih tačaka sveta u kojima ljudi kao po pravilu zalaze u veoma duboku, ali aktivnu starost.

“Tajne” Plavih zona

Priča o Blue Zones, Plavim zonama zdrave dugovečnosti, iz 2005. godine, i danas je u središtu anti-ageing pokreta/anti-aging medicine koja starenje (ageing) smatra bolešću i traži “lek” koji bi je zaustavio ili odložio, piše portal magazina Planeta.

Proučavajući starenje, američki istraživači su, pre oko dve decenije, otkrili nekolicinu zajednica širom planete, u kojima većina ljudi doživi devedesete, a mnogi i pređu stotu godinu života.

Isprva su pažnju privukla tri mesta na planeti: ostrvo Okinava, u Japanu, ostrvo Ikarija, u Grčkoj, i deo italijanskog ostrva Sardinija. Ova tri regiona su slična po tome što su relativno izolovani od šire populacije u svojim zemljama, imaju niže prihode, gotovo da su bez industrijalizacije, i teže tradicionalnom načinu života neopterećenom potrošačkim i drugim navikama uobičajenim za zemlje Zapada.

Već i na osnovu ovog kratkog opisa zajedničkih imenitelja za tri ostrva može da se nasluti u čemu je tajna dugovečnosti ljudi koji tamo žive, a to sugerišu i istraživanja: oni se sa gotovo religioznom posvećenošću drže zdrave ishrane, uglavnom biljne, veoma su fizički aktivni i dobro spavaju, i obavezno odvajaju vreme za uživanje u malim stvarima i za negovanje bliskih društvenih veza. Budući da je reč o ostrvima sa blagom mediteranskom/suptropskom klimom koju karakterišu duga sunčana leta, ovom nizu treba dodati da žitelji ostrva redovno dobijaju lepu dnevnu dozu sunca, u okruženju u kome je zdrav izbor hrane i izbor prevashodno fizičkih aktivnosti zapravo najlakši, ako ne i jedini izbor.

Alberta Li kao “kopija” plave zone

Istraživanje Plavih zona imalo je za cilj i da obezbedi da se kreira model za poboljšanje životnih uslova koji može da se primeni na bilo koji američki grad. U okviru pilot projekta, Dan Betner i njegov tim su intervjuisali uprave pet gradova, i izabrali su Alberta Lea, u Minesoti. Ubedili su tamošnju upravu da, umesto proširenja ulica i ograničenja brzine, fizičku aktivnost žitelja podstaknu izgradnjom staze za šetnju oko lokalnog jezera. Staza je bila prepuna šetača, 11 meseci u godini.

Trotoari širom zajednice su povezani tako da su ljudi mogli da hodaju do centra grada izbegavanjem prometnih raskrsnica. Prodavnice prehrambenih proizvoda i restorani obavezali su se da pomognu pojedincima da promene način ishrane – restorani povećanjem ponude jela na biljnoj bazi, a prodavnice tako da uz potrošačku kasu ne nude slatkiše i gazirana pića, već voće, vodu i zdrave grickalice. Škole su se obavezale da dobre ocene ne nagrađuju slatkišima, i da zabrane grickanje po hodnicima i učionicama; 25 odsto žitelja gradića je potpisalo lično obećanje da će preduzeti korake ka zdravom načinu života. Posle godinu i po dana, u Alberta Lea je izmereno povećanja očekivanog životnog veka za 3,2 godine; zajednica je izgubila ukupnu telesnu težinu od 3.300 kilograma, a troškovi zdravstvene zaštite su smanjeni za 40 odsto.

Ishrana iz biljnih izvora

Kad je reč o ishrani, očigledno je da svaka “Plava zona” ima svoje specifičnosti, ali i da je ishrana iz biljnih izvora, kao što je lokalno uzgajano povrće, voće i mahunarke, svima zajednička. Na Okinavi je, na primer, značajan unos flavonoida iz ljubičastog slatkog krompira, soje i povrća, koji su blagotvorni za kardiovaskularno zdravlje. U Nikoji, potrošnja lokalno proizvedenog pirinča i pasulja se povezuje sa povoljnim delovanjem na dužinu hromozomskih telomera, koji štite genetski materijal. Ali, ishrana na biljnoj bazi nije jedini odgovor. Na Sardiniji se, na primer, pored lokalno uzgajanog povrća i tradicionalne hrane kao što su hlebovi od žira i hleb od kiselog testa, umereno konzumiraju meso i riba, med i meki sirevi, kao i maslinovo ulje, i vrlo umerene količine domaćeg vina. Sve ovo, uključujući i čajeve od lekovitog bilja, sadrži moćne antioksidante koji mogu da pomognu u zaštiti ćelija od oštećenja. Pored toga, ishrana prirodnom, celovitom biljnom hranom, podržava i raznovrsnost crevnog mikrobioma, koji se takođe povezuje sa zdravim starenjem.

Pažnju privlači i podatak da se u Plavim zonama obroci, kao po pravilu, pripremaju kod kuće, u domaćoj kuhinji, od namirnica iz kućne bašte. Tamo nema ultra-prerađene industrijske hrane, takozvane brze hrane, ili slatkih pića, te je očigledno važno uzeti u obzir ne samo ono što ove dugovečne populacije rade već i ono što ne rade; u ovo se uklapa i obrazac ishrane do 80 procenata sitosti, kojim se redukuje kalorijski unos.

Pročitajte više o ovoj i drugim zanimljivim temama na portalu magazina Planeta. Ovaj magazin za nauku, istraživanja i otkrića, izlazi svakog drugog meseca, na 64 strane, u boji. Na popularan i lako razumljiv način bavi se najnovijim saznanjima iz kosmologije, astrofizike, aeronautike, energetike, arhitekture, elektronike, medicine, biologije, paleontologije, geologije, arheologije…

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top