Nova studija otkrila je da saobraćajna buka na Galapagoskim ostrvima izaziva promene u ponašanju ptica, pri čemu se posebno ističu žutogrli pevači (Setophaga petechia aureola). Ove ptice, poznate po karakterističnoj žutoj boji i melodijama, menjaju svoj način pevanja i postaju agresivnije kada su izložene buci saobraćaja.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Animal Behaviour, sproveli su stručnjaci sa Univerziteta Anglia Ruskin (ARU) i Istraživačkog centra Konrad Lorenc sa Univerziteta u Beču. Fokus istraživanja bio je na uticaju saobraćajne buke na ponašanje ovih ptica, koje su rasprostranjene na nekoliko ostrva arhipelaga Galapagos.
Ptice koje žive dalje od puteva pokazale su manju agresivnost u prisustvu buke
U eksperimentima sprovedenim na ostrvima Floreana i Santa Kruz, istraživači su koristili zvučnike kako bi simulirali prisustvo uljeza, puštajući snimke ptičjih pesama uz buku saobraćaja. Na 20 lokacija, zvučnici su postavljeni na manje od 50 metara od puta, dok su na 18 lokacija bili na udaljenosti većoj od 100 metara.
Rezultati su pokazali da su žutogrli pevači koji žive blizu puteva produžili trajanje svojih pesama i povećali minimalne frekvencije tonova, verovatno kako bi smanjili preklapanje sa bukom niskih frekvencija koju stvaraju vozila. Pored toga, ove ptice su pokazale izraženu fizičku agresiju – približavale su se zvučnicima i više puta letele preko njih.
Nasuprot tome, ptice koje žive dalje od puteva pokazale su manju agresivnost u prisustvu buke, što ukazuje na to da prisustvo vozila može imati dugoročne efekte na ponašanje čak i kada nije kontinuirano. Na ostrvu Floreana, gde ima samo oko desetak vozila, uočeni su isti obrasci ponašanja, što sugeriše da čak i minimalna izloženost buci može promeniti reakcije ptica.
Zanimljivo je da su ptice na naseljenijem ostrvu Santa Kruz, gde je saobraćaj znatno učestaliji, produžile trajanje pesme u situacijama sa bukom, što istraživači tumače kao oblik evolutivne prilagodljivosti. Ovaj mehanizam omogućava pticama da prilagode svoje pesme tako da se bolje čuju u bučnim okruženjima.
Koautor studije, dr Čaglar Akčaj sa Univerziteta Anglia Ruskin, istakao je da ptice koriste pesmu kao znak teritorijalne odbrane i da buka može ometati ovu komunikaciju, zbog čega fizička agresija postaje alternativni način izražavanja dominacije.
„Naši nalazi ukazuju na to da ptice koje redovno borave blizu puteva razvijaju strategiju povećane fizičke agresije kada je teritorijalni upad praćen saobraćajnom bukom. Takođe smo uočili da ptice u različitim staništima podižu minimalnu frekvenciju svojih pesama, kako bi bile čujne iznad saobraćajne buke,“ rekao je dr Akčaj.
Galapagoska ostrva, poznata kao prirodna laboratorija zbog jedinstvenih vrsta, poslednjih decenija suočavaju se sa značajnim porastom ljudske populacije i turizma. Godišnji rast broja stanovnika od preko 6% povećava broj vozila na putevima, što predstavlja izazov za očuvanje prirodne sredine.
Ovo istraživanje naglašava važnost uzimanja u obzir ponašajne plastičnosti u strategijama zaštite prirode. Razumevanje kako divlje životinje prilagođavaju svoje ponašanje u urbanim i bučnim sredinama ključno je za smanjenje negativnih efekata ljudskih aktivnosti na biodiverzitet.
Ovo je još jedan podsetnik da čak i naizgled izolovana mesta, kao što su Galapagoska ostrva, nisu imuna na uticaj modernog života i urbanizacije.
Foto: Unsplash/ Mac Gaither
