Sadržaj se u savremenom svetu smenjuje brže nego što uspevamo da ga sažvaćemo, postoje retki kuci interneta gde sve staje – gde svetlost pada tačno kako treba, gde miris paradajza vraća u detinjstvo, a ukus nečeg domaćeg nosi više emocije nego reči. Jedan takav svet stvara Sonja Lazukić, profesionalna fotografkinja hrane, zaljubljenica u baštovanstvo i autorka bloga Silly World

Sonjin put do prepoznatljivog stila, koji kombinuje toplinu, sezonalnost i lične priče, započeo je mnogo pre nego što je u ruke uzela foto-aparat. Ljubav prema hrani, kako kaže, nije došla, već se rodila sa njom.

„Još kao mala sam krala sirovo testo dok ga je baka mesila i verovala da se u šerpi dešava neka čarolija čim počne da ključa, a miris da se širi kuhinjom. Kasnije sam tu ljubav i znatiželju još kao devojčica pretočila u prve kuvane obroke, kolače, zimnice, ali fotografija tada još nije bila u igri”, objašnjava Sonja na početku razgovora za BIZLife.

Taj drugi stub njenog rada – fotografija – ušunjao se kasnije, na fakultetu. Kako priznaje, fotografija ju je potpuno obuzela:

„Trebalo je vremena da shvatim da te dve ljubavi, zapravo, mogu da žive zajedno. A onda smo jednog proleća porodično zasadili našu malu baštu – i tu se sve spojilo. Taj osećaj kada ubereš paradajz koji si posadio, pa ga pripremiš i serviraš u ukusno jelo – to je za mene bio sudbonosni momenat inspiracije, koji, evo, traje i do danas.”

Od tada, priče koje pripoveda kroz objektiv i reč govore o hrani – od semena do tanjira, sa puno ukusa i još više emocije.

Blog „Silly World” nije prošao nezapaženo ni van granica. Sonja je bila finalistkinja prestižnog takmičenja „SAVEUR Blog Awards”, što je, kako priznaje, bio jedan od najupečatljivijih trenutaka u njenoj karijeri:

„’SAVEUR Blog Awards’ sam godinama pratila – uvek me je zanimalo ko su ovogodišnji finalisti, jer su to bili ljudi čiji su rad, stil i energija služili kao ogromna inspiracija. Nikada nisam ni pomislila da bih se jednog dana mogla naći među njima, posebno što za to takmičenje ne konkurišeš sâm, već moraš biti nominovan ili prepoznat od strane žirija. Da li će neko iz žirija stvarno naleteti na moj sajt ili Instagram profil, koji su pisani na srpskom, delovalo je kao nemoguća misija, zato mi takva mogućnost nikada nije ni pala na pamet.”

Tog dana zatekla se baš na mestu odakle je sve i počelo. Stajala je okružena zelenilom i tišinom i čitala potvrdu da je sve to što radi vredno i da je na pravom putu.

„Bila sam presrećna! Posebno zato što kod nas ne postoji ništa slično – nijedna nagrada ili priznanje tog tipa za ljude koji se bave ovim što ja radim. Zato mi je ovo značilo još više”, priseća se Sonja, ističući da, osim što su joj se otvorila vrata za zanimljive saradnje, ta nagrada joj je pokazala da emocija i autentičnost mogu preći granice: „To mi je pokazalo da moj rad ima težinu. Da emocija i autentičnost dopiru do ljudi, čak i preko okeana. A to ne možeš da staviš u broj pregleda ili lajkova.”

U srcu Sonjinog rada nalazi se sezonalnost – ne kao trend, već kao način života. Baštovanstvo joj, u tom smislu, nije samo hobi, već način da ostane u kontaktu s prirodom i sobom.

„Danas svi pričamo o zdravoj ishrani i načinu života – stalno se pojavljuju novi trendovi i pravila. Često se postavlja pitanje: koji je to novi trend kog treba da se držimo da bismo jeli ’kako treba’? Da li su to čija semenke, ovsene pahuljice, određena količina proteina po obroku i sl.? Da me ne shvatite pogrešno – ja obožavam čija semenke!”, poručuje naša sagovornica.

Ipak, to što joj najviše prija jeste ono što dolazi iz njenog dvorišta, jer, kako kaže, kroz sopstveno iskustvo shvatila je da je najbitnija hrana za koju znamo odakle dolazi: „Takva hrana mi ne prija samo fizički, već me i kreativno najviše pokreće. Promene kroz godišnja doba su za mene neiscrpan izvor inspiracije – kako se menja priroda, tako se menja i moj tanjir, moje raspoloženje, pa i svetlo na fotografijama.”

Sonjina bašta nije samo mesto gde raste hrana – to je mesto gde se rađaju njene priče, recepti i fotografije:

„Kada uzgajaš svoju hranu, priroda ti određuje tempo. Ono što je tog dana zrelo u bašti često postane glavna zvezda na mom stolu i u receptu. I to mi je najlepši deo. Kreativni proces tada ne počinje u kuhinji, već napolju – među uzdignutim gredicama i biljkama, u mirisu zemlje i zvuku zujanja pčela.”

U tom duhu, svaki recept koji deli nosi emociju. „Za mene je hrana pre svega emocija. Čini mi se da je to posebno utkano u našem narodu – ljubav se oduvek izražavala kroz hranu. Bakine krofne, mamine sarme i torte… Sve su to mirisi i ukusi koji u sebi nose mnogo više od sastojaka – to su uspomene, sigurnost i toplina”, sa mnogo zadovoljstva i ljubavi zaključuje sagovornica BIZLifea.

Recepti koje Sonja Lazukić stvara nisu samo niz koraka i mera – oni su produžetak sećanja i trenutka: „Kada osmišljavam recept, uvek krećem od priče. Nekad je to jelo koje sam volela kao mala, a nekad ideja koja se rodi iz sezonskog roda u bašti. Tu priču pokušavam da pretočim i u fotografiju – da bude topla, domaća, stvarna i gotovo opipljiva. Ne jurim perfekciju.”

Pisanje je, uz fotografiju, druga velika Sonjina ljubav, a posebno mesto našla je u njenom njuzleteru „Petkom u pet”, koji šalje svakog petka po podne.

„Petak mi je oduvek bio omiljeni radni dan – onaj kad svi već lagano dišemo punim plućima jer stiže vikend. Pomislila sam: to je savršen trenutak da nekome stigne lepa poruka u inboks. Nešto opušteno, korisno, inspirativno – bez pravila i ograničenja društvenih mreža”, ističe autorka bloga „Silly World”.

U njuzleteru se desila prava sloboda, ističe Sonja, dodajući da najviše voli to što te poruke stižu direktno onima koji žele da ih pročitaju:

„Ne zavisim od toga da li će Instagram tog dana odlučiti da prikaže moj sadržaj – znam da će porukica koju pošaljem doći tačno tamo gde treba. I tu se, negde usput, spojila i moja ljubav prema pisanoj reči. Ta potreba da ne delim samo recepte i fotografije, već i misli, osećanja, male priče iz života. Pisanje mi je oduvek bilo važno, ali tek kroz njuzleter sam mu dala pravi prostor. I baš zbog toga su te tihe, nenametljive veze koje stvaram sa svojim čitaocima meni najvrednije.”

Sonja Lazukić je aktivna i na društvenim mrežama, sa kojima je, kako kaže, razvila zdrav odnos.

„Društvene mreže su mi u jednom trenutku bile glavni kanal za izražavanje, ali vremenom sam naučila da ih stavim na mesto koje im pripada. Rekla bih da sam davno batalila pritisak gledanja broja lajkova, pregleda i svih tih famoznih metrika uspeha. Uživam da pravim sadržaj – to mi je polazište. Imam dane kada objavljujem s lakoćom i dane kada mi se ništa ne deli. I to je sasvim u redu. Trudim se da ne robujem platformama i algoritmima, već da ih koristim kao alat koji mi može poslužiti – ali ne i odrediti pravac”, objašnjava naša sagovornica.

Za kraj, pitamo je šta možemo očekivati od nje u skorijoj budućnosti. Odgovor stiže, kao i sve drugo u Sonjinom svetu – iskreno i smireno:

„Na svojoj prvoj knjizi radim već neko vreme i, iako znam da će još potrajati dok ne bude spremna da izađe u svet, istovremeno osećam da će to biti nešto posebno. Ne žurim, jer želim da bude baš onakva kakvu priželjkujem – iskrena, topla i pažljivo osmišljena, kao produžetak svega što volim da radim.”

Uz to, istražuje i nove forme, poput videa: „Pokušavam da uhvatim te svakodnevne, nežne momente koji često promaknu, a u stvari – nose najviše. Radim i na nekoliko zanimljivih saradnji, ali ono što mi je u fokusu jeste da zadržim slobodu i uživanje u procesu”, jer baš kao i paradajz u njenoj bašti, i ideje treba da rastu i sazrevaju u tišini. 

Izvor: BIZLife

Foto: Dejan Đurić