Mikroplastika je postala sveprisutna u našem okruženju, pa čak i u ljudskom organizmu, predstavljajući ozbiljan ekološki i zdravstveni izazov. Ovaj fenomen nije samo pitanje zagađenja životne sredine, već ima i potencijalne štetne posledice po zdravlje ljudi.

Kroz različite puteve, mikroplastika može ući u ljudski organizam, uključujući konzumiranje kontaminirane hrane i vode, udisanje zagađenog vazduha, te upotrebu proizvoda za ličnu negu koji sadrže mikroplastiku. Ova sitna plastika može proći kroz digestivni trakt i zadržati se u organima poput creva, jetre i pluća, predstavljajući potencijalni rizik po zdravlje.

Prof. dr Miodrag Stojković, genetičar, embriolog i epigenetičar, jedan je od najznačajnijih naučnika Srbije i jedan je od naučnika koji se bavi istraživanjem uticaja mikroplastike na ljudski organizam. Njegova istraživanja su se fokusirala na identifikaciju potencijalnih genetičkih promena koje mikroplastika može izazvati, kao i na pronalaženje načina za minimiziranje ovog štetnog uticaja.

Stojković je danas sa svojim pratiocima na društvenoj mreži X podelio rezultate nove studije koja pokazuje da mikroplastika može da utiče i na promene crevne flore. “Ne iznenađuje, ali nova studija objašnjava kako se mikroplastika “udomaćila” i u žučnim kamencima. Time su pokazana dodatna štetna dejstvo plastike koju redovno unosimo: formiranje velikih holesterol-mikroplastičnih agregata i menjanje crevne flore. J Hazard Mater 133631, 2024.”, napisao je on.

Podsetimo, profesor je gostujući u podkastu Agelast autora Galeba Nikačevića govorio o štetnosti plastike, koja se u razgradnji pretvara u mikroplastiku koja ozbiljno utiče na ljudski organizam i može da bude okidač za mnoge bolesti.

„ Miktroplastika je svuda oko nas, zato što je ne samo produkujemo već što se ta plastika decenijama gomila, pa pod uticajem sunčeve svetlosti, a svi znamo gde završava plastika, to su reke, jezera, mora, sa isparenjem vode dolazi u atmosferu, ulazi u kišnicu, sa kišnicom ulazi u zemlji u biljake, znači ulazi u lanac ishrane u životinje, a ulazi i u ljudsko telo. Pronađena je u placenti, i to su alaramante stvari, to je nešto što izaziva katastrofalne posledice koje su odgovor na pitanje zašto imamo pojavu nekih bolesti za 150 procenata više nego ranije “, objasnio je Stojković. „Reč je o neurodegenerativnim bolestima, šećerna bolest, gojaznost…ali ako imamo nešto što je kao okidač za tu bolest, a to je konzumiranje plastike, a mi konzumiramo najmanje 4 g plastike nedeljno to je reda veličine jedne kreditne kartice. Najmanje. To je ono što znamo.“