Sušeno voće često važi za zdrav i praktičan međuobrok – bogato vlaknima, antioksidansima i lako prenosivo. Ipak, iako sadrži brojne korisne sastojke, ako se konzumira u prevelikim količinama, može biti izvor viška šećera i kalorija. Evo šta bi trebalo da znate pre nego što ga uvrstite u svakodnevnu ishranu.

Sušeno voće se dobija uklanjanjem većine vode iz svežeg ploda, čime se smanjuje njegov volumen, ali postaje energetski koncentrisanije. Najčešće vrste uključuju grožđice, urme, suve šljive, smokve i kajsije. Postoje i zaslađene varijante poput kandiranog ananasa, banana i brusnica. Zahvaljujući dužem roku trajanja, idealno je za grickanje “u pokretu” ili tokom putovanja.

Nutritivna vrednost

Jedan komad sušenog voća sadrži otprilike istu količinu vitamina i minerala kao i svež, ali u koncentrisanom obliku. Bogato je vlaknima i antioksidansima, naročito polifenolima, koji mogu doprineti boljoj probavi, zdravlju krvnih sudova i smanjenju oksidativnog stresa u telu, prenosi Healthline.

Neka istraživanja ukazuju na to da osobe koje redovno konzumiraju sušeno voće imaju veći unos nutrijenata i nižu telesnu masu. Na primer:

• Suvo grožđe može doprineti snižavanju krvnog pritiska i holesterola, kao i boljoj regulaciji šećera u krvi.
• Suve šljive deluju kao prirodan laksativ i efikasnije su od nekih dodataka vlakana.
• Urme su bogate gvožđem i kalijumom, a neka istraživanja sugerišu da mogu olakšati porođaj ako se konzumiraju u poslednjim nedeljama trudnoće.
  

S druge strane – šećer i kalorije u fokusu

Zbog gubitka vode, sadržaj šećera u sušenom voću je znatno viši. Na primer, grožđice sadrže oko 59% šećera, dok urme dostižu i do 66%. Konzumacija većih količina može dovesti do prekomernog unosa kalorija i šećera, što vremenom može povećati rizik od gojaznosti i metaboličkih poremećaja.

Takođe, deo sušenog voća u prodaji dolazi sa dodatkom šećera – često označenog kao „kandirano“. Ovakve varijante je najbolje izbegavati, a uvek proverite deklaraciju proizvoda pre kupovine.

Sulfiti i moguće kontaminacije

Pojedini proizvođači koriste sulfite kao konzervans kako bi očuvali boju i produžili trajnost proizvoda. Iako su bezbedni za većinu ljudi, kod osetljivih osoba mogu izazvati nuspojave poput osipa, bolova u stomaku ili astmatičnih napada.

Zdravija opcija su prirodnije varijante, koje često izgledaju smeđe ili sivkasto, bez sjaja. Nepravilno skladištenje može dovesti do pojave buđi i toksina, pa sušeno voće treba čuvati na suvom i tamnom mestu.