U mesecima nakon vrelih dana, broj novorođenih beba opada, pokazuju istraživanja. Iako je efekat mali, naučnici ga primećuju širom sveta. Sa 2023. godinom kao najtoplijom u istoriji, 2024. već pokazuje znakove da bi mogla nadmašiti taj rekord. Kako temperature nastavljaju da rastu, države se bore protiv toplotnih talasa i ekstremnih vremenskih uslova. Međutim, globalno zagrevanje ima i suptilne efekte na ljudsko zdravlje – uključujući, kako istraživači sugerišu, i plodnost, piše Economist.

Nedavno objavljena studija pokazala je povezanost između ekstremnih vrućina i smanjenog broja rođenih beba. U Španiji je zabeležen pad stope plodnosti otprilike devet meseci nakon izuzetno toplih dana. Slični rezultati viđeni su i u drugim zemljama širom sveta. Iako je pad trenutno mali, naučnici upozoravaju da bi mogao postati ozbiljniji kako klimatske promene napreduju.

Istraživanje sprovedeno u periodu od 2010. do 2018. godine pokazalo je jasan pad broja novorođenih u Španiji devet meseci nakon dana sa prosečnom temperaturom između 25 i 30 stepeni Celzijusa. Svaki takav dan smanjivao je stopu plodnosti za oko 0,3%, što je značilo oko 85 beba manje. Što su temperature bile više, to je pad bio izraženiji – svaki dan sa temperaturom iznad 30 stepeni donosio je pad od 0,8%.

Iako je oduvek poznato da vremenski uslovi utiču na ljudsku plodnost, ovo istraživanje je deo sve većeg broja studija koje pokazuju pad broja rođenih beba nakon naglog porasta dnevnih temperatura. Slični efekti zabeleženi su i u Americi, gde podaci iz poslednjih 70 godina pokazuju pad broja novorođenih za 0,4% devet meseci nakon dana sa temperaturom iznad 27 stepeni Celzijusa. Slični trendovi zabeleženi su i u Južnoj Koreji, Brazilu i Africi.

Jedan od razloga za ovaj pad može biti jednostavna činjenica – kada je previše vruće, ljudi jednostavno nisu raspoloženi za “omiljene aktivnosti”. Uprkos tome, istraživanja pokazuju blagi porast broja beba u mesecima nakon ovih padova, što sugeriše da je u nekim slučajevima došlo samo do odlaganja začeća.

Ovi podaci ukazuju na to da bi klimatske promene mogle imati dugoročne posledice po ljudsku populaciju, i to na načine koje nismo ni očekivali.

Foto: Ilustracija Canva