Eng

Zeleniji komunalni sektor i ključni koraci održivije budućnosti

Vreme čitanja: 3 min

Originalno planiran da se desi tokom sledećih 25 do 30 godina, proces integracije obnovljive energije u sistem, kao glavnog izvora energije, sada se odvija u skraćenom periodu od pet do 10 godina. Ova promena podstaknuta je geopolitičkim događajima, pre svega ratom u Ukrajini, koji je doveo do značajnog poremećaja u snabdevanju gasom. Kao rezultat, Evropska unija, suočena s pitanjima energetske krize, mora da ubrza razvoj alternativnih izvora energije, a zbog svega što se dešava čak i mreže javnih usluga tj. komunalni sektor prolaze kroz fazu radikalne transformacije.

Mreže javnih usluga (koje se bave između ostalog proizvodnjom i distribucijom električne i toplotne energije, preradom i odlaganjem otpadnih voda, upravljanjem otpadom, održavanjem javnih i zelenih površina, ZOO higijenom, sanacijom i održavanjem puteva, gradskim i prigradskim prevozom itd.) suočavaju se, osim stalnog rasta troškova, i sa značajnim izazovima integracije zelenih izvora energije u sistem. Integracija je neophodna za postizanje ciljeva državnih agendi o smanjenju CO2 i uticaju na životnu sredinu.

Prema rečima Aleksandra Vasića, klaster menadžera kompanije Eaton koja se bavi upravljanjem energijom, ozelenjavanje mreže javnih usluga veoma je važno ne samo zbog održivosti, nego i zbog samih potrošača tj. građana, koji će imati povoljnije usluge i živeti zdravije.

„Implementacija različitih opcija u ovom sektoru, koje bi obezbedile veću fleksibilnost u pogledu iskorišćenja zelene energije, olakšala bi opterećenje mreže u vreme vršne potrošnje, smanjujući tako zavisnost od skupljih izvora energije i dalje smanjujući cene za potrošače. Osim nižih troškova za potrošače, fleksibilnost na strani tražnje pomaže u održavanju stabilnosti mreže i smanjenju potrebe za čestim investicijama“, objasnio je Vasić.

Fleksibilnost – imperativ i rešenje

Prema Smart Energy Europe izveštaju, ispunjenje cilja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto u EU će biti moguće samo ako se fleksibilnost na strani tražnje implementira u velikoj meri.

Kada se govori o fleksibilnosti, poseban fokus je na obnovljivim izvorima, a najviše solarnoj energiji. Zbog predstojećih regulativa, aktivno se uvodi ili planira izgradnja novih i rekonstrukcija nekih od postojećih objekata stambene, industrijske i druge infrastrukture sa prekidačima bez SF6 štetnog gasa, koji u značajnoj meri povećava ugljenični otisak. Takođe, planiranje i realizacija Data centara pomera se ka izgradnji ekosistema koji ubrzavaju digitalnu transformaciju i unapređuju sposobnost energetskog sektora da odgovori na rastuće energetske potrebe. Dodatnu fleksibilnost pružaju i integracija neprekidnih izvora napajanja (UPS) i Data centara u mrežu, podržavajući njenu stabilnost.

Osim toga, konstantna evolucija industrijskog sektora zahteva povećanu automatizaciju i digitalizaciju radi poboljšanja ukupne operativne efikasnosti. Očekuje se da će to imati dugoročan uticaj na energetsku tranziciju, ali i da će istovremeno ometati taj proces. Predviđa se da bi korišćenje već postojećih fleksibilnih resursa i brža implementacija pametnih podstanica mogli da pomognu u rešavanju ovog problema.

Uticaj spoljnih faktora

Geopolitički kontekst, posebno rat u Ukrajini, naterao je Evropsku uniju da diverzifikuje svoje snabdevanje energijom i odmakne se od ruske nafte i/ili gasa, što rezultira naporima za proširenje proizvodnje obnovljive energije. Industrija bi trebalo da omogući i dodatne fleksibilne resurse, kakvi su punjači za električne automobile, skladištenja energije i toplotne pumpe, kao deo rešenja za integraciju obnovljivih izvora energije, omogućavajući tranziciju bez potrebe za potpunim redizajnom mreže.

„Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ne samo da je pravni zahtev, već i moralna obaveza i pitanje osvešćenosti, kako kompanija, tako sve više i krajnjih potrošača. Ovaj osećaj odgovornosti u skladu je s širim trendovima industrije, budući da kompanije integrišu održivost u svoje procese donošenja odluka, a potrošači moraju da pruže svoj doprinos prelasku na zelenije izvore energije i očuvanje životne sredine“, rekao je Aleksandar Vasić.

Ključni elementi sveobuhvatnog budućeg rešenja moraju da podstaknu dobijanje električne energije iz čistih izvora, dovedu do smanjenja proizvodnje i upotrebe automobila na benzin i dizel, podrže proizvodnju električnih vozila, ohrabre implementaciju toplotnih pumpi i usvajanje tehnologija za odstranjivanje ili izolaciju ugljenika. Bez obzira na to što su prepreke prisutne, veliki prostor za napredak još uvek postoji, posebno kada je reč investicijama i podsticanju javnih komunalnih preduzeća da preuzmu proaktivniju ulogu u zelenoj tranziciji.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top