Ovaj leptir živi bezbedno u Insektarijumu u Montrealu, najvećem muzeju insekata u Severnoj Americi. Ali njegovi divlji srodnici su ugroženi.
Danas je čak 40% svih vrsta insekata na svetu suočeno s opasnošću od izumiranja. U Insektarijumu, kao i širom Severne Amerike, naučnici sada prate insekte uz pomoć veštačke inteligencije.
Direktor Insektarijuma u Montrealu, Maksim Larive, proverava solarno napajanu foto-stanicu koja svakih 10 sekundi fotografiše insekte privučene UV svetlom. Veštačka inteligencija pomaže u njihovoj identifikaciji. Jedan leptir sleće na foto-zamku, kakve se postavljaju širom Severne Amerike.
„Kada smo otišli u Panamu i testirali senzore u kišnoj šumi, za samo nedelju dana otkrili smo 300 novih vrsta. I to je tek početak,“ rekao je Dejvid Rolnik, stručnjak za biodiverzitet iz AI instituta Kvebeka, koji učestvuje u projektu pod nazivom “Antenna”. U Insektarijumu mogu da se vide džinovski štapasti insekti kako izvode gotovo gimnastičke pokrete.
Prema Lariveu, modeli veštačke inteligencije mogli bi da udvostruče količinu podataka o biodiverzitetu prikupljenih u poslednjih 150 godina – i to za svega dve do pet godina. „Ali vreme nam nije saveznik. Od svih masovnih izumiranja kroz istoriju, ono koje trenutno pogađa insekte odvija se hiljadu puta brže,“ upozorava on.
Neki leptiri u muzeju imaju nalepnice radi lakše identifikacije. Larive ističe da populacije insekata opadaju tolikom brzinom da dosad nije bilo moguće pratiti stanje niti razviti rešenja. Projekat Antenna ima za cilj da to promeni – prikupljanjem preciznih podataka o stepenu gubitaka. Posetioci Insektarijuma mogu da vide samo deo od oko 10 miliona procenjenih vrsta insekata na svetu, koji čine čak polovinu svetskog biodiverziteta. Do sada je dokumentovano i proučeno tek oko milion vrsta.
Zahvaljujući boljim podacima prikupljenim uz pomoć AI, države i ekolozi bi mogli da dobiju konkretne alate za donošenje odluka i zaštitu ugroženih vrsta, piše DW. Iako su mnoge vrste i dalje nepoznate, razlozi za njihovo izumiranje su dobro poznati: klimatske promene, gubitak staništa i intenzivna upotreba pesticida u poljoprivredi. Među najugroženijima su leptiri, ose i pčele (himenoptere), vilini konjici i balegari. I ovaj veličanstveni afrički cvetni tvrdokrilac suočava se s neizvesnom budućnošću.
Projekat Antenna zasnovan je na open-source modelu, što omogućava da se svi zainteresovani uključe i doprinose razvoju baze podataka. Takođe ima i obrazovnu svrhu – posetioci muzeja mogu da fotografišu leptire i pomoću aplikacije saznaju kojoj vrsti pripadaju. Insekti su osnova lanca ishrane za većinu životinjskih vrsta na kopnu – uključujući i ljude, jer mnoge poljoprivredne kulture zavise od oprašivanja. Insekti takođe jedu štetočine, razgrađuju materije i prozračuju zemljište, čineći ga plodnim. Njihovo tiho izumiranje imalo bi katastrofalne posledice.
