Gubitak biodiverziteta postaje sve centralnija tema u okviru ESG diskusija, posebno u svetlu najnovijih globalnih inicijativa i obaveza za očuvanje prirode do 2030. godine. UN i EU su se aktivno uključili u ove napore, kroz nekoliko ključnih inicijativa.

U decembru 2022. godine, na COP15 konferenciji, globalni lideri su usvojili Kunming-Montrealski Globalni okvir za biodiverzitet (GBF), koji postavlja ciljeve za zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2030. godine. Jedan od ključnih ciljeva je zaštita 30% kopna i mora na globalnom nivou, kao i smanjenje zagađenja i prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa. Ovaj okvir je postavio temelje za razvoj novih standarda izveštavanja koji će pomoći kompanijama da bolje upravljaju svojim uticajem na biodiverzitet​.

Evropska unija je takođe značajno pojačala svoje napore kroz novu Strategiju za biodiverzitet do 2030. godine, koja uključuje rigoroznije standarde i mere za očuvanje prirodnih staništa i vrsta. EU je postavila ambiciozne ciljeve koji uključuju povećanje zaštite prirodnih područja i integraciju biodiverziteta u sve sektore politike, uključujući poljoprivredu i ribarstvo​.

Uz ove inicijative, organizacije kao što je Global Reporting Initiative (GRI) razvijaju nove standarde za izveštavanje o biodiverzitetu, koji će stupiti na snagu 2026. godine. Ovi standardi će omogućiti kompanijama da detaljnije i transparentnije izveštavaju o svojim uticajima na prirodu, uz fokus na specifične lokacije i lanac snabdevanja. Pored toga, standardi će zahtevati izveštavanje o društvenim uticajima, uključujući one na lokalne zajednice i starosedelečke narode​.

Ovi razvojni procesi naglašavaju hitnost globalne akcije u borbi protiv gubitka biodiverziteta, jer su posledice ovog gubitka dalekosežne i utiču na ekonomiju, društvo i klimu. Organizacije, vlade i investitori širom sveta moraju da ubrzaju svoje napore kako bi se obezbedila održiva budućnost za sve.

Photo: Ilustracija Freepik