Moguće urušavanje unutrašnjeg radijacionog zaštitnog omotača u ugašenoj nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini moglo bi da izazove oslobađanje radioaktivnosti u životnu sredinu, upozorio je Greenpeace u utorak (14. april). Upozorenje dolazi svega nekoliko dana pre 40. godišnjice černobiljske katastrofe, koja i dalje predstavlja najtežu nuklearnu nesreću na svetu.

Dana 26. aprila 1986. godine, dok je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, reaktor u elektrani je eksplodirao i kontaminirao ogromno područje koje obuhvata Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju.

Nakon nesreće, oko uništenog reaktora je u žurbi izgrađena unutrašnja čelično-betonska konstrukcija, poznata kao sarkofag, kako bi se sprečilo dalje curenje radijacije.

Godinama kasnije, u novembru 2016. godine, podignuta je visokotehnološka metalna kupola pod nazivom Nova bezbedna zaštitna konstrukcija (New Safe Confinement – NSC), čija je izgradnja koštala 1,5 milijardi evra, kako bi dodatno ojačala unutrašnji omotač.

Zašto su stručnjaci zabrinuti zbog Černobilja?

Kijev je više puta optužio Rusiju da je gađala nuklearnu elektranu od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu 2022. godine, uključujući i prošlu godinu, kada je ruski dron u februaru pogodio spoljašnji omotač.

Iako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u početku nije prijavila curenje radijacije, u decembru je potvrdila da je udar drona oštetio čeličnu strukturu i da ona više ne blokira radijaciju, prenosi Euronews.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi naveo je da je inspekcija „potvrdila da je [zaštitna konstrukcija] izgubila svoje primarne bezbednosne funkcije, uključujući sposobnost izolacije, ali je takođe utvrđeno da nema trajnih oštećenja nosivih struktura ili sistema nadzora“.

Grosi je dodao da su određene popravke izvršene, ali da je „sveobuhvatna obnova i dalje neophodna kako bi se sprečila dalja degradacija i obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost“.

Černobilju je potrebno oko 500 miliona evra za popravke

Prošlog meseca, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro procenio je da je za popravku kupole potrebno skoro 500 miliona evra.

„Večeras smo predstavili prvu finansijsku procenu štete koju je prouzrokovao ovaj dron, a koja iznosi oko 500 miliona evra“, rekao je Baro nakon sastanka ministara spoljnih poslova G7 u martu.

Greenpeace je naveo da, uprkos određenim radovima na sanaciji, zaštitni omotač još uvek nije u potpunosti obnovljen. Organizacija upozorava da to povećava rizik od oslobađanja radioaktivnosti, posebno u slučaju urušavanja unutrašnje strukture.

„To bi bilo katastrofalno jer unutra postoje četiri tone prašine, visoko radioaktivne prašine, čestice goriva i ogromne količine radioaktivnosti u sarkofagu“, izjavio je za AFP ranije ovog meseca viši nuklearni stručnjak Greenpeace-a za Ukrajinu Šon Burni.

„I pošto se Nova bezbedna zaštitna konstrukcija trenutno ne može popraviti i ne funkcioniše kako je planirano, postoji mogućnost oslobađanja radioaktivnosti“, dodao je Burni.

„Radioaktivne čestice ne poznaju granice“

Demontaža nestabilnih elemenata unutrašnjeg omotača ključna je kako bi se sprečilo nekontrolisano urušavanje, saopštio je Greenpeace, ali su dalji radovi na lokaciji otežani zbog ruskih napada.

Pored upozorenja Greenpeace-a, direktor elektrane Sergij Tarakanov takođe je upozorio da bi u slučaju da raketa padne blizu postrojenja, struktura mogla biti u riziku od urušavanja usled udara.

„A ono što nas je naučila nesreća iz 1986… jeste da radioaktivne čestice ne poznaju granice“, dodao je Tarakanov.

Foto: Freepik/Madushika