Unutar izolovane populacije koala na Kangaroo Islandu odvija se važan naučni projekat koji bi mogao da pomogne u spasavanju australijskih koala od smrtonosne hlamidije.

Hlamidija kod koala deluje kao klasičan primer bolesti koja je „došla spolja, pa se učvrstila iznutra“ – iako je priča u stvarnosti složenija i još uvek predmet istraživanja.

Koale mogu da budu zaražene bakterijom Chlamydia pecorum, koja izaziva ozbiljne zdravstvene probleme poput slepila, infekcija urinarnog i reproduktivnog sistema, upale pluća i neplodnosti. Kod nekih populacija na australijskom kopnu, stopa infekcije ide i do alarmantnih nivoa, što ovu bolest čini jednim od glavnih razloga njihovog opadanja.

Kako je bolest došla do koala

Naučnici veruju da hlamidija nije oduvek bila toliko prisutna kod koala, već da su se tokom vremena pojavili i proširili različiti sojevi bakterije. Jedna od vodećih hipoteza jeste da su evropski doseljenici, zajedno sa stočarstvom krajem 18. i tokom 19. veka, mogli da doprinesu širenju novih sojeva hlamidije u Australiji. Domaće životinje poput goveda i ovaca nose srodne bakterije, pa se smatra da je došlo do „prelaska“ ili mešanja bakterijskih sojeva između vrsta, što je vremenom pogodovalo pojavi agresivnijih oblika bolesti kod koala.

Međutim, ono što je jednako važno jeste način života koala danas. One žive u fragmentisanim, izolovanim populacijama, često pod stresom zbog gubitka staništa, požara i klimatskih promena. Takvi uslovi slabe imuni sistem i olakšavaju širenje infekcija. Kada se tome doda genetska izolovanost, bolest se brže širi i ima teže posledice.

Prenošenje hlamidije

Hlamidija se prenosi direktnim kontaktom između jedinki i preko reproduktivnog ponašanja, što znači da se u gustim populacijama može širiti veoma efikasno. Jednom kada uđe u zajednicu, bez intervencije može postati endemska.

Danas je situacija posebno složena jer koale nemaju jednostavno rešenje. Antibiotici mogu da izleče pojedinačne životinje, ali ne rešavaju problem na nivou populacije, a često imaju i neželjene posledice po njihovu ishranu i mikrobiom. Zbog toga se sve više pažnje usmerava na vakcinu i na strategije poput „genetskog spasavanja“ i zaštite zdravih, izolovanih populacija – kao što je ona na Kangaroo Islandu.

Drugim rečima, hlamidija kod koala nije samo priča o jednoj bakteriji, već o kombinaciji istorije, ekologije i ljudskog uticaja koji su zajedno stvorili uslove u kojima se bolest danas širi.

Ostrvo koje nudi nadu

Međutim, na obližnjem ostrvu bolest nikada nije zabeležena. Kangaroo Island se smatra najvećom populacijom koala bez hlamidije na svetu i predstavlja svojevrsnu „živu osiguravajuću rezervu“ vrste. Ipak, ove životinje imaju drugi problem: više od jednog veka izolacije dovelo je do visokog stepena srodničkog parenja i genetske slabosti.

To je razlog zbog kog Julian Beaman i njegove kolege proučavaju koale u ovom regionu. Njihov cilj je da prvo povećaju genetsku raznovrsnost ostrvskih koala, a zatim ih koriste za naseljavanje drugih područja Australije sa niskim prisustvom hlamidije, čime bi pomogli dugoročnom opstanku vrste.

Koale su danas ugrožena vrsta i njihova populacija, iako se procenjuje na između 398.000 i 569.000 jedinki, već decenijama opada i sve je više fragmentisana. To ih čini ranjivim na klimatske promene, gubitak staništa i bolesti. U takvim izolovanim grupama dolazi do srodničkog parenja i nestabilnosti, što povećava rizik od lokalnog izumiranja.

Dom za 10.000 koala

Kangaroo Island, udaljen svega 13 kilometara od australijske obale, dom je populaciji koja potiče od oko 20 koala unetih dvadesetih godina prošlog veka. Do 2019. godine broj je narastao na oko 50.000 jedinki, što je u jednom trenutku predstavljalo i problem zbog prevelike brojnosti. Međutim, požari tokom „crnog leta“ 2019–2020. godine uništili su oko 80% populacije, smanjivši je na oko 10.000 jedinki.

Nakon požara, preživele koale su se povukle u plantaže eukaliptusa, ali dodatni problemi nastali su kada je deo tih plantaža kasnije posečen, što je dovelo do novih gubitaka i gladi među životinjama.

Zbog toga su istraživači i donatori osnovali rezervat The Koala Sanctuary, koji danas štiti oko 1.000 koala i predstavlja pokušaj dugoročnog očuvanja vrste kroz kombinaciju nauke, genetike i zaštite staništa.

Analize DNK pokazale su da su koale sa ostrva genetski veoma siromašne, sa brojnim zdravstvenim anomalijama, što ih čini osetljivim na takozvani „vrtlog izumiranja“, gde mali broj jedinki dodatno ubrzava gubitak genetske raznovrsnosti i povećava rizik od kolapsa populacije.

Plan naučnika je da dovedu genetski raznovrsne i zdrave mužjake sa kopna, da ih ukrste sa lokalnim ženkama i tako postepeno „osveže“ genetski fond. Cilj je da se dobije populacija koja je istovremeno otporna na bolest i genetski stabilnija, a koja bi se kasnije mogla vratiti i na kopno.

Ako ovaj projekat uspe, mogao bi da postane model za spasavanje drugih ugroženih i genetski oslabljenih populacija širom sveta. Kako istraživači ističu, iako koale i dalje broje stotine hiljada jedinki, one su danas fragmentisane, izolovane i genetski ranjive. Suština projekta je da se pokaže kako se takvi problemi mogu rešavati pre nego što bude prekasno.

Foto: Freepik/vladimircech