Ispod sloja lišća i debla, u gotovo nevidljivom sloju zemlje, formira se složeni sistem komunikacije među stablima koji naučnici opisuju kao podzemnu „internet mrežu“ šume. Ovaj fenomen postaje sve važniji kako učimo više o načinima na koje su ekosistemi povezani i međuzavisni.
Pod pokrivkom šumskog dna, stabla ostvaruju simbiotske veze sa gljivama kroz tzv. mikorize — fini, vlaknasti izdanci gljiva koji se umeću u korenje ili ga obavijaju. Kroz ove mreže, nazvane „common mycorrhizal networks (CMN)“, stabla razmenjuju vodu, minerale i čak ugljenik. Studije su pokazale da su starija stabla, koje neki nazivaju „majkama“ šume, centralne tačke ovih mreža: imaju znatno više gljivičnih veza koje povezuju mladje biljke u šumi.
Podzemni razgovor i razmena signala
Jedan od najfascinantnijih aspekata ove mreže jeste sposobnost stabala da šalju i primaju signalne molekule. Kada drvo bude napadnuto insektima ili prođe kroz period suše, ono može osloboditi hemijske signale koje gljivična mreža prenosi ka susednim stablima — koja potom aktiviraju svoje odbrambene mehanizme. Ipak, važno je naglasiti da je precizna funkcija i opseg ovih komunikacija i dalje predmet istraživanja: neki naučnici upozoravaju da dokaz o prenosi resursa između stabala putem ovih mreža nije uvek čvrst.
Zaključno, iako stabla ne „govore“ kako mi to činimo, istraživanja pokazuju da je šumski ekosistem izuzetno povezan. Mikorizne mreže omogućavaju ne samo razmenu hranljivih materija već i prenos informacija — čime šuma funkcionira kao složen, živi zajednički organizam kojeg do sada nismo u potpunosti razumeli.
Foto: Unsplash
