Grčka svake godine troši milijarde na uvoz nafte i gasa, zbog čega je ideja da postane izvoznik energije nekada delovala kao dalek san. Zelena energija to sada menja.
Danas oko 45 odsto električne energije u zemlji dolazi iz obnovljivih izvora, a približno 20 odsto proizvedene energije izvozi se, prvenstveno u Italiju i, u manjoj meri, susedne balkanske zemlje.
Međutim, rast je dostigao granicu. Kapacitet obnovljivih izvora sada daleko premašuje domaću potražnju. Grčka je prinuđena da ograničava značajne količine zelene energije jednostavno zato što nema dovoljno kupaca.
Ni izvoz ne uspeva da nadoknadi višak, jer i susedne zemlje proizvode sopstvenu jeftinu zelenu energiju.
Govoreći na Samitu energetske tranzicije u Atini, održanom 13. i 14. maja, jedan predstavnik industrije bio je veoma direktan kada je reč o budućnosti razvoja obnovljivih izvora energije u Grčkoj.
„Trebalo bi da zaustavimo dalje širenje. Već imamo previše“, rekao je Stelios Lumakis, predsednik Udruženja proizvođača fotonaponske energije. „U 2026. prihodi proizvođača biće oko 40 odsto niži nego prošle godine zbog ograničenja potražnje i gotovo nultih veleprodajnih cena. Obnovljiva energija donosi stabilnost i niske cene za potrošače – ali postoje granice i ne treba da prelazimo ono što tehnologija može da ponudi”, prenosi Euronews.
Zašto jeftina proizvodnja energije ne znači niže račune
Problem nije jedinstven za Grčku. Širom Evrope veleprodajne cene obnovljive električne energije konstantno padaju – ali računi domaćinstava ne prate taj trend, a mnogi proizvođači suočavaju se sa pitanjima dugoročne održivosti poslovanja.
Razlog za ovaj nesklad leži u načinu na koji su organizovana tržišta električne energije. Kako je na samitu objasnila Maja Turković, izvršna potpredsednica kompanije za razvoj obnovljive energije CWP Europe, cene na većini evropskih tržišta određuje poslednja i najskuplja jedinica potrebna da bi se zadovoljila potražnja model poznat kao marginalno određivanje cena. Ta jedinica je često gasna elektrana.
Pošto prirodni gas i dalje ostaje skup, a cene su dodatno porasle nakon zatvaranja Ormuskog moreuza – taj sistem održava visoke račune za potrošače čak i dok proizvodnja zelene energije postaje sve jeftinija.
Brisel je svestan problema. Evropska komisija trenutno analizira četiri glavna faktora koji utiču na cenu energije: veleprodajnu cenu električne energije, troškove mreže i infrastrukture, poreze i dažbine, kao i regulisane troškove poput mehanizama kapaciteta i balansiranja sistema.
„Zelena tranzicija nije bez problema“, rekla je Kristina Lobilo, direktorka za energetsku bezbednost i međunarodne odnose u Generalnom direktoratu Evropske komisije za energetiku (DG ENER). „Evropski savet dao nam je mandat da radimo na ova četiri elementa – i to upravo radimo. Glavni problem je pristupačnost, posebno u ranjivijim regionima poput jugoistočne Evrope.“
Baterije dolaze
Jedno od rešenja koje dobija na značaju jeste skladištenje energije. Ako višak solarne i vetroenergije može da se sačuva i koristi kada proizvodnja opadne, problem ograničavanja proizvodnje se smanjuje, a potrošači dobijaju pristup jeftinijoj električnoj energiji tokom čitavog dana.
Grčka očekuje da će baterijska postrojenja ukupnog kapaciteta od oko 900 MW biti operativna do prvog kvartala 2027. godine. Troškovi ove tehnologije poslednjih godina značajno su pali, što je omogućilo razvoj brojnih novih projekata, iako učesnici na tržištu upozoravaju da tehnologija još uvek sazreva.
„Ubrzano uvođenje sistema za skladištenje energije povećaće dostupnost jeftine obnovljive energije u mreži i na kraju smanjiti troškove za krajnje potrošače“, rekao je Aleksandros Flamos, profesor i direktor Laboratorije za tehnoekonomiju energetskih sistema na Univerzitetu u Pireju.
Grčki premijer kaže da će cene nastaviti da padaju
Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis iskoristio je svoje obraćanje na samitu da ukaže na napredak koji je zemlja već ostvarila. Podsetio je da je Grčka 2019. godine imala najviše veleprodajne cene električne energije u Evropskoj uniji, dok je sada ispod evropskog proseka, a emisije CO2 smanjila je za gotovo 50 odsto u odnosu na nivoe iz 2005. godine.
„Cene će nastaviti da padaju kako budemo dodavali više obnovljivih izvora u energetski miks i nadamo se kako gas bude pojeftinio“, rekao je Micotakis, ostavljajući otvorenu mogućnost dodatnih mera podrške domaćinstvima zbog rastućih troškova života.
Foto: Magnific/wirestock
