Eng

Ivan je spojio umetnost i reciklažu: Od polovnih igračaka pravi portrete

Vreme čitanja: 3 min

Ne postoji dete na ovom svetu koje se ne obraduje igračkama. Iako su predmet koji je namenjen najmlađima, one su jedan od velikih zagađivača životne sredine. Konzumerizam i te kako doprinosi tome budući da roditelji često kupuju igračke svojoj deci. Zato je samostalni umetnik Ivan Kocić odlučio da od korišćenih igračaka napravi jedinstvena dela koja prevazilaze ,,dvodimenzionalnost platna”.

Ivan je završio studije na Odseku zidnog slikarstva kao student generacije. Vrlo brzo nakon upisa fakulteta shvatio je da bi voleo da se bavi umetnošću profesionalno. Zato je još tokom studija prodavao svoje radove i prihvatao različite porudžbine: od freskopisa i izrade ikona za ikonostase do murala, portreta i mozaika. Raznolikost tehnika i tema, koje je obrađivao kasnije, pomogli su mu da bez problema izvodi i najzahtevnije umetničke radove.

Umetnost i reciklaža

Njegova omiljena tema oduvek su portreti koje kreira na potpuno drugačiji i ekološki način. Kao materijal za svoje umetničke radove upotrebljava polovne igračke.

,,Tokom godina, umetnik se s vremena na vreme zasiti svoje umetnosti i poželi da se pronađe u nečemu novom, bila to tehnika, tema kojom se bavi ili šta god čega mu je već preko glave. Ja temu nisam nikada menjao, mislim da još uvek imam šta da pokažem što se nje tiče. Tako je na ideju došao asamblaž i to baš od korišćenih igračaka. Taj spoj umetnosti i kreativne reciklaže pokazao se kao savršen za moj senzibilitet i dovoljno zabavan i interesantan da me zaokupi godinama”, objašnjava Kocić za Odrzime.rs.

Stare igračke su mu glavno sredstvo za rad. Kako on kaže, njima smo zatrpani i nabavlja ih od roditelja. Mnogi ga kontaktiraju preko drustvenih mreža sa željom da ih doniraju. On ističe da nikoga ne odbija.

Ukazivanje na ekološke probleme

Na početku je sve izgledalo skromno. Nekoliko prijatelja i rodbina donirali su po par igračaka, jednu-dve kese, a danas količine računa u kubicima.

,,Tek sada postajem svestan koliko zagađenje proizvode igračke. One su izrađene od snažnije i dugotrajnije plastike nego na primer plastična ambalaža kojoj se pridaje sva pažnja pri priči o reciklaži dok igračke prolaze ‘ispod radara'”, napominje on.

Ranije mu nije bilo važno da li svojom umetnošću šalje poruku. Možda je sadržala samo izvesnu dozu simbolizma. Danas, kaže on, asemblažima šalje vrlo snažnu poruku umetnosti koja je angažovana.

Kako on objašnjava, ona je i estetski privlačna, ali kroz nju skreće pažnju, upozorava na probleme ekologije i reciklaže.

Kako izgleda kreativni proces?

Ivan svaki svoj rad počinje skicom koja je u stvari fotografija devojke koja mu se dopadne kao model.

,,Odatle, krećem u kreativni deo poigravanja sa bojama i oblicima. To je nesto čemu makar i nesvesno teži odrastao čovek – da zadrži razigrano dete u sebi”, otkriva on.

Postoji i fizički naporan i po malo opasan deo posla kada sve komade igračaka treba da polepi na svoje mesto. To se radi pištoljem za topljenje silikonskih štapića.

,,Neretko se desi da se izgorim ili povredim alatom kojim rasklapam igračke. Tako nastaju umetničke rane i ožiljci”, dodaje umetnik.

Za izradu svakog rada potrebno mu je i do mesec dana jer mu je kvalitet bitniji od kvantiteta. Zbog toga nema veliku godišnju produkciju.

Inspiracija

Prilikom stvaranja umetničkih dela Ivan posebnu inspiriciju pronalazi u ženskoj lepoti. Ona je oduvek bila razlog velike sreće, strasti, ali i stradanja, tvrdi on.

Prema njegovom mišljenju, ko ne iskusi očaranost ženom, makar ne bio umetnik, ne može sebe da smatra kompletnim.

Pored portreta žena, umetnik je se oprobao i u stvaranju portreta deteta ili nekog muškarca zahavljujući porudžbinama. Sve one su za njega izazov, ali srećom, inspiracije mu ne manjka.

,, Inspiracija je u stvari taj osećaj unutar umetnika, nalik nekom nestrpljenju ili treperenju pod kožom koji možemo smiriti jedino stvaranjem. Umetnik zna da je na pravom putu ako što češće ima ovaj osećaj. Onda može da odahne i odagna sve sumnje da li je ‘pravi’ umetnik ili samo neko ko se vodi pomodarstvom, pa bi želeo to da bude”, navodi Kocić.

Umetnost kao zabava

Za umetnika je na kraju vrlo važno i da sebe zabavi sopstvenom umetnošću, čak i više nego publiku. Osim toga, bitno je da njegovo stvaralaštvo za njega predstavlja igru. U suprotnom umetnost neće biti lepršava i virtuozna kakvu svi želimo, tvrdi Ivan.

,,Bez samozadovoljnog umetnika nema ni snažne i kvalitetne umetnosti”, zaključuje umetnik.

Autor: Ivana Jaćimovski

Photo: Privatna arhiva

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top