Japanom su tokom februara kružili viralni snimci koji su prikazivali guste „oblake“ iznad zimzelenih šuma. Iako je delovalo kao dim, zapravo je reč o polenu, koji svakog proleća postaje ozbiljan problem za desetine miliona ljudi širom zemlje.
Sa sve ranijim dolaskom proleća, građani širom Japana već rutinski nose maske i koriste lekove protiv alergija. Polenska kijavica, odnosno alergijski rinitis, danas je dostigla razmere nacionalnog zdravstvenog problema – procene govore da simptome ima više od 40% stanovništva.
Nacionalni problem koji utiče na svakodnevni život
Osim neprijatnih simptoma, alergije utiču i na kvalitet sna, koncentraciju i opšte zdravlje, a u težim slučajevima mogu doprineti razvoju astme. Tokom vrhunca sezone polena, procenjuje se i značajan ekonomski gubitak zbog bolovanja i smanjene produktivnosti.
Stručnjaci ističu da uzrok problema nije samo zagađenje ili savremeni način života, već i odluke donete pre više od sedam decenija, u periodu posle Drugog svetskog rata, piše BBC.
Šumski projekat koji je promenio pejzaž
Nakon rata, Japan je zbog nestašice energenata intenzivno eksploatisao šume, što je dovelo do masovne seče u okolini velikih gradova. Da bi se sprečila erozija zemljišta i obnovili zeleni pojasevi, država je pokrenula veliki projekat pošumljavanja.
Zasađene su brzorastuće vrste – japanski kedar (sugi) i čempres (hinoki) – koje su brzo pokrile ogolele planine. Danas ove plantaže zauzimaju oko petine teritorije zemlje.
Problem je u tome što ove vrste proizvode velike količine laganog polena koji se lako širi vetrom, a dodatno otežava situaciju činjenica da su stabla sada zrela i još produktivnija. Tako su monokulturne šume postale glavni izvor sezonskih alergija.
Povratak raznovrsnijim šumama
Japan je poslednjih godina pokrenuo planove za smanjenje površina pod visokopolenskim šumama i njihovu postepenu zamenu raznovrsnijim ekosistemima. Cilj je da se u narednim decenijama značajno smanji količina polena.
U praksi, to znači postepenu seču delova plantaža i vraćanje mešovitih listopadnih šuma, koje podržavaju veći biodiverzitet i stabilnije ekosisteme. Ipak, proces je spor i složen, jer šume pokrivaju veliki deo teritorije i imaju važnu ulogu u zaštiti zemljišta i klimi.
Projekti se već sprovode u pojedinim regionima, gde se napuštaju monokulture i vraćaju prirodniji šumski sistemi, uz cilj da se istovremeno obezbedi i ekološka i ekonomska održivost.
Dug put ka rešenju
Iako su pokrenute brojne inicijative – od šumarske reforme do medicinskih istraživanja i prognoza polena – stručnjaci upozoravaju da će potpuna promena trajati decenijama. Čak i u optimističnim scenarijima, veliki deo plantažnih šuma ostaće prisutan.
Zbog toga se paralelno razvijaju i dodatni pristupi, od novih terapija za alergije do tehnoloških rešenja koja bi mogla da smanje oslobađanje polena.
Japan se tako suočava sa dugoročnim izazovom koji povezuje ekologiju, zdravstvo i ekonomiju – problemom koji je nastao pre više decenija, a čije posledice danas oseća cela zemlja. Ipak, postoji nada da bi se, uz povratak prirodnijih i raznovrsnijih šuma, Japan jednog dana mogao ponovo radovati proleću – bez kijanja.
Foto: Unplash/Diana Light/Dawid Zawila
