Skoro 40 godina nakon što se odvojio od Antarktika, kolosalni ledeni breg, jedan od najstarijih i najvećih ikada zabeleženih, konačno se raspada u toplijim vodama i mogao bi da nestane u narednih nekoliko nedelja.
Početkom ove godine, „megabreg“ poznat kao A23a imao je masu nešto manju od triliona tona i bio je više nego dvostruko veći od Velikog Londona, tada neprevaziđeni gigant.
Ogromna ploča zaleđene slatke vode bila je toliko velika da je nakratko ugrozila područja ishrane pingvina na udaljenom ostrvu u Južnom Atlantiku, ali se na kraju pomerila dalje. Danas je manji od polovine svoje prvobitne veličine, ali i dalje impresivnih 1.770 kvadratnih kilometara i 60 kilometara u najširem delu, prema analizi satelitskih snimaka EU monitoringa Copernicus, koju je sprovela AFP.
U poslednjih nekoliko nedelja, ogromni komadi – pojedinačno oko 400 kvadratnih kilometara – su se odlomili, dok manji delovi, mnogi i dalje dovoljno veliki da ugroze brodove, plutaju u moru oko njega, piše Science Alert.
„Raspada se prilično dramatično dok se dalje kreće prema severu“, rekao je Andrew Meijers, fizički okeanograf sa Britanskog antarktičkog instituta, za AFP.
„Rekao bih da je praktično na izlasku… u suštini truli od ispod. Voda je pretopla da bi opstao. Neprestano se topi“, dodao je.
„Očekujem da će se to nastaviti u narednim nedeljama i da ga za nekoliko nedelja više neće biti moguće prepoznati.“
„Osuđen na propast“
A23a se odvojio od antarktičkog kontinentalnog pojasa 1986. godine, ali je brzo zaglavio u Weddellovom moru, ostavši zalepljen na dnu okeana više od 30 godina.
Konačno je oslobođen 2020. godine i, poput drugih divova pre njega, nošen je „ledenim kanalom“ u Južni Atlantik snažnim Antarktičkim cirkumpolarnim strujama. Oko marta zaglavio se u plitkim vodama kod udaljenog ostrva Južna Džordžija, izazivajući strahove da bi mogao da poremeti velike kolonije odraslih pingvina i foka koje tamo hrane svoje mlade.
Međutim, odlomio se krajem maja i nastavio dalje. Krećući se oko ostrva i prateći sever, u poslednjih nekoliko nedelja ledeni breg je ubrzao, ponekad prešavši i do 20 kilometara u jednom danu, pokazuju satelitski snimci analizirani od strane AFP-a.
Izložen sve toplijim vodama i udaran talasima, A23a se brzo raspao.
Naučnike je „iznenadilo“ koliko dugo je ledeni breg ostao celovit, rekao je Meijers.
„Većina ledenih bregova ne stigne ovako daleko. Ovaj je zaista ogroman, pa je opstao duže i stigao dalje od drugih.“
Ali, na kraju, ledeni bregovi su „osuđeni na propast“ kada napuste smrznutu zaštitu Antarktika, dodao je.
Odlomljavanje ledenih bregova je prirodan proces. Ipak, naučnici kažu da se tempo njihovog gubljenja sa Antarktika povećava, verovatno zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
