Glumac Sem Nil (Sam Neill), koji je u ponedeljak preminuo u 78. godini, kroz ulogu paleontologa Alana Granta u blokbasteru „Park iz doba jure“ iz 1993. godine predstavio je strastveni odnos prema nauci i drugačiji model pozitivne muškosti.

Sem Nil, novozelandski glumac koji je u 78. godini preminuo u Sidneju u Australiji, iza sebe je ostavio dugu i raznovrsnu karijeru. Igrao je sve – od međunarodnog špijuna u filmu „Opsesija“ (Possession) i glavnog inspektora u seriji „Peaky Blinders“, do legendarnog čarobnjaka Merlina. Čak je glumio i doslovno potomstvo đavola u filmu „Omen III: Konačni sukob“.

Poznat po ulogama naučnika

Ipak, tokom karijere Nil je ostao poznat i po ulogama naučnika u filmovima poput „The Dish“ i „Event Horizon“, ali nijedna nije bila toliko voljena kao lik doktora Alana Granta – hrabrog paleontologa i neprikosnovenog junaka „Parka iz doba jure“.

Dok su se obožavaoci opraštali od Nila, prisećajući se njegovih sjajnih uloga, ali i simpatičnih objava sa njegovog idiličnog novozelandskog vinograda i životinja o kojima je brinuo, jedna stvar posebno se izdvojila kada je reč o legendarnom doktoru Grantu.

„Koliko nas je inspirisao da postanemo naučnici nakon što smo gledali doktora Alana Granta i doktorku Eli Satler?“, napisao je Laki Tran, direktor komunikacije nauke pri Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija, u objavi na mreži X, uz fotografiju Nila i njegove koleginice Laure Dern kako u filmu pregledaju bolesnog triceratopsa.

Tomas Ronge, morski geolog zaposlen u kancelariji za koordinaciju naučnog bušenja okeana pri Univerzitetu Teksas A&M, podelio je na platformi Bluesky da ga je upravo ovaj naučno-fantastični film podstakao da počne da se bavi paleontologijom. Iako je kasnije izabrao drugi pravac, napisao je: „U srcu sam i dalje doktor Grant.“

Lično mogu da kažem da sam nakon gledanja „Parka iz doba jure“ sa devet godina sanjao da postanem paleontolog poput Alana Granta (ili možda glumac poput Sama Nila). Šta je to u ovom liku navelo toliko dece da požele karijeru u STEM oblastima?

„Junaci mog omiljenog filma bili su staloženi naučnici koji su koristili inteligenciju, a ne oružje ili fizičku snagu, kako bi prevazišli prepreke“, rekao je Kevin Holovej, nekadašnji istraživač neuronauke na Univerzitetu Oregon. „Imali su jasnu svrhu i potpuno uverenje u ono u šta veruju.“

Ultimativni uzor za naučnike

Kao Alan Grant, kaže on, Nil je bio „ultimativni uzor čoveka nauke, lik prema kojem su se svi drugi merili“. Holovej na kraju nije završio doktorske studije, a danas radi kao medicinski tehničar za negu dijabetičarskih rana i pomoć ljudima na ulici, ali i dalje „apsolutno“ pripisuje Nilovoj ulozi Granta to što ga je usmerila ka nauci.

Kada je „Park iz doba jure“ stigao u bioskope, Džim Porter imao je 23 godine i završavao osnovne studije geologije. Seća se da je roman Majkla Krajtona pročitao tokom putovanja na terenski rad na zapadu SAD, a potom film pogledao u malom bioskopu u jednom gradu. „Posle toga je terenski rad sigurno izgledao drugačije“, kaže on.

Porter je posebno voleo Nilov „uverljiv i dopadljiv prikaz naučnika čiji je prioritet bio razumevanje i poštovanje istorije Zemlje, a ne njeno iskorišćavanje radi profita“. Kaže da je upravo ta interpretacija dodatno učvrstila njegov izbor da postane stručnjak za zaštitu životne sredine.

Međutim, nije samo Grantova posvećenost nauci i njegovi principi ono što ga je učinilo uzorom mnogima. On je bio i potpuna suprotnost nasilnim, preterano „mačo“ akcionim junacima iz filmova osamdesetih i devedesetih godina.

„On deluje kao pravi terenski naučnik, ali istovremeno ima tu grubu nežnost koja ga čini posebnim“, kaže Džejmi Anderson, koja je doktorirala arheološke nauke na Univerzitetu u Oksfordu i koja „Park iz doba jure“ smatra svojim omiljenim filmom.

Ona posebno ističe način na koji Grant preuzima brigu o deci iako su ga prethodno nervirala, kao i njegov odnos prema doktorki Satler, koju vidi kao sebi ravnu i osobu na koju je ponosan. Zbog toga je, kaže Anderson, Grant bio „odličan lek za toksične muške figure koje su dominirale mnogim akcionim filmovima tog vremena“.

Džejms, građevinski inženjer iz Orlanda na Floridi, kaže da mu je kod Granta bilo važno što je bio direktan, sposoban i briljantan čovek, ali bez neprijatne arogancije.

„Lik Sama Nila i način na koji je reagovao prema svima – sa samopouzdanjem, ali i ljubaznošću – ostali su mi u sećanju“, kaže on. „Jasno je da zna svoj posao, ali nije neprijatan zbog toga. Jednostavno, deluje kao mala stvar, ali je iznenađujuće koliko je to retko.“

Iako nije ostvario dečački san da postane paleontolog, arheolog, vulkanolog ili neki drugi „-olog“, Džejms kaže da pokušava da vrednosti doktora Granta prenese u svoj inženjerski posao. „Koristim svoj mozak, ali se trudim i da budem dobar prema ljudima“, kaže on.

Poput gotovo svih koji su odrasli opsednuti „Parkom iz doba jure“, i lekar porodične medicine Ričard Fero iz Kalifornije ima posebne uspomene na film. Kada je sa pet godina, bolestan od ovčijih boginja, boravio kod rođaka u Kostariki, stara VHS kaseta bila mu je jedina zabava – i gledao ju je iznova i iznova.

„Za mene je doktor Alan Grant bio oličenje onoga što znači biti naučnik“, kaže Fero. „Bio je promišljen i analitičan. U jednom trenutku mogao je da bude razigran, a već u sledećem da razmišlja o filozofiji naučne teorije. Ali kada je prvi put ugledao triceratopsa, ponovo je postao dete – smejao se od uha do uha dok je ležao na njegovim grudima i osećao kako mu se telo podiže i spušta sa svakim udahom.“

Fero kaže da ga je taj lik naučio da inteligencija i radoznalost mogu i treba da postoje zajedno. Bez Nilove „monumentalne izvedbe“, dodaje, možda ne bi bio tamo gde je danas. Iako je Sem Nil otišao, svetlo koje je predstavljao doktor Alan Grant nastaviće da živi – sada preko striming platformi umesto VHS kaseta i DVD-ova. Nova generacija će ponovo otkriti ne samo uzbudljivu avanturu Stivena Spilberga, već i ljude koji su učinili da ta priča deluje stvarno.

Foto: YouTube Screenshot/ABC Entertainment/Stuff