Povlačenje SAD-a iz Pariškog sporazuma izazvalo je brojne reakcije i zabrinutost širom sveta. Kao jedna od vodećih zemalja u globalnoj ekonomiji, SAD ima značajan uticaj na tokove borbe protiv klimatskih promena. Bojan Gligić, potpredsednik Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a i ekspert za održivost i klimatske promene, detaljno analizira šta ova odluka znači, kakve posledice može doneti i kako će uticati na globalnu saradnju i ciljeve zaštite životne sredine.

„Jedan od ključnih razloga za odluku predsednika Trampa da povuče SAD iz Pariškog sporazuma jeste neslaganje sa politikom izdvajanja sredstava koja se usmeravaju ka manje razvijenim zemljama. Međutim, to ne znači da će SAD nužno imati manji uticaj na borbu protiv klimatskih promena. Naprotiv, ovakva odluka može im omogućiti da se fokusiraju na unutrašnje ciljeve koji su ključni za njih, poput energetske tranzicije i šire upotrebe obnovljivih izvora energije,“ objašnjava Gligić.

Istovremeno, on ističe da je odluka o povlačenju možda delimično paradoksalna s obzirom na to da predsednik Tramp otvoreno promoviše povećanje eksploatacije fosilnih goriva. „Iako političke odluke idu u pravcu veće upotrebe fosilnih goriva, treba imati na umu da su upravo velike naftne kompanije u SAD najveći investitori u projekte obnovljivih izvora energije. Veći prihod od eksploatacije nafte i gasa omogućava dodatna ulaganja u vetroelektrane, solarne panele i postrojenja za proizvodnju vodonika,“ dodaje on.

Na pitanje da li će odluka SAD-a demotivisati druge zemlje, Gligić smatra da je ključno kako će svaka država samostalno odgovoriti na izazove. „Ne očekujem da će povlačenje SAD-a značajno demotivisati druge zemlje da ispune svoje obaveze, ali za to je neophodno ozbiljno političko zalaganje u svakoj državi. Fokus na interne ciljeve, poput razvoja karbonskog računovodstva ili zakonskog merenja emisija u svim sektorima, može dovesti do većih rezultata unutar granica država, što će doprineti podizanju svesti kod stanovništva,“ smatra Gligić.

Jedan od izazova smanjene globalne saradnje mogao bi se ogledati u tome što bi manje razvijene zemlje, koje su već podložne klimatskim nepogodama poput poplava i zemljotresa, mogle potpuno zanemariti ovu temu. „Ako smanjena saradnja dovede do toga da se siromašnije zemlje fokusiraju na unutrašnju političku stabilnost umesto na klimatske promene, rizik za prirodu postaje mnogo veći. S jedne strane, bogate zemlje bi postale još otpornije, dok bi siromašnije postale još ranjivije. To nije samo pitanje ekonomije već i opstanka životne sredine, koja se mnogo teže obnavlja nego finansijska sredstva,“ upozorava Gligić.

Iako povlačenje SAD-a stvara vakuum, Kina bi mogla preuzeti vodeću ulogu u globalnoj klimatskoj politici. „Kina ima potencijal da postane lider, ali ključ je u tome da njene politike budu usklađene s postulatima Ujedinjenih nacija. Njihov karbonski otisak i globalni uticaj na tržište omogućili bi značajne rezultate ako bi usvojili mere koje promovišu UN,“ objašnjava Gligić, dodajući da je u ovom trenutku svaka akcija koja ubrzava rezultate ključna zbog trke s vremenom.

Jedna od kontroverzi u politici SAD-a jeste povećanje proizvodnje nafte i gasa, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg povećanja globalnog zagađenja. „Povećanje proizvodnje fosilnih goriva u SAD stvara pritisak na druge zemlje da povećaju sopstvenu proizvodnju, posebno one koje su energetski zavisne. Kratkoročno, to znači veće emisije štetnih gasova, ali dugoročno može ubrzati tranziciju ka obnovljivim izvorima energije. Problem nije samo u proizvodnji, već u globalnoj političkoj nestabilnosti koja odvlači pažnju od klimatskih tema,“ ističe Gligić.

Posebno zabrinjavajući aspekt eksploatacije fosilnih goriva u SAD-u jeste upotreba hidrauličnog frakturiranja, poznatijeg kao „fracking.“ Ova metoda omogućava jeftiniju proizvodnju nafte i gasa, ali nosi ogromne rizike za prirodu i ljudsko zdravlje. „Fracking može izazvati ozbiljne posledice, od zagađenja podzemnih voda do emisije metana, koji je daleko štetniji od ugljen-dioksida. Posebno je opasno to što proces može stvoriti radioaktivne materijale u otpadu koji se vraća na površinu,“ objašnjava Gligić. On naglašava da je ključ u pravilnom upravljanju otpadom, navodeći primer kompanije Eso Tron iz Srbije, koja poseduje specijalizovanu opremu za tretman ovakvog otpada.

Zaključno, Bojan Gligić ocenjuje da povlačenje SAD-a iz Pariškog sporazuma ne mora značiti kraj globalne borbe protiv klimatskih promena, ali postavlja ozbiljan izazov međunarodnoj saradnji. „Potrebna je kombinacija političke volje, fokusiranja na unutrašnje ciljeve i odgovornog liderstva kako bi se očuvala šansa za održivu budućnost. Iako globalna nestabilnost usporava napredak, svaka država ima priliku da preuzme odgovornost i doprinese rešavanju ovog univerzalnog problema,“ zaključuje on.