Prekoračenje granice globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa moglo bi da izazove trajne promene u ledenim područjima planete, upozoravaju naučnici u novom izveštaju koji su podržale Ujedinjene nacije. Čak i ako se temperature nakon perioda prekomernog zagrevanja vrate na nivo predviđen Pariskim klimatskim sporazumom, deo štete na glečerima i polarnim ledenim pokrivačima mogao bi da ostane nepovratan u vremenskom okviru ljudskog života.
Izveštaj ukazuje na to da je ideja prema kojoj bi privremeno prekoračenje cilja od 1,5°C, čak i do dva ili tri stepena, moglo da bude prihvatljivo rešenje za klimatsku krizu pogrešna. Gubitak snega i leda u mnogim delovima sveta mogao bi da bude trajan, zbog čega naučnici pozivaju na što kraći period prekoračenja ovog temperaturnog praga, ali i na kasnije smanjenje globalnog zagrevanja na znatno niži nivo.
Planeta se već zagrejala za oko 1,3°C u odnosu na predindustrijski period. Zbog nedovoljnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i slabije zaštite prirodnih ekosistema, naučnici smatraju da je određeni period prekoračenja granice od 1,5°C gotovo neizbežan. Ipak, upozoravaju da je važno da taj period bude što kraći i da se iz atmosfere ukloni dovoljno ugljenika kako bi se dugoročno zagrevanje do 2150. godine spustilo, idealno, ispod jednog stepena.
Izveštaj je pripremilo 80 naučnika okupljenih oko Međunarodne inicijative za klimu kriosfere (ICCI) i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Šta se događa kada se planeta zagreje za dva ili tri stepena?
Kriosfera obuhvata sve delove Zemlje u kojima se voda nalazi u čvrstom stanju, uključujući glečere, ledene pokrivače, morski led, sneg i trajno smrznuto tlo, odnosno permafrost.
Prema nalazima izveštaja, scenario u kojem bi se globalne temperature, u skladu sa sadašnjim klimatskim politikama, povećale za oko 2,8°C mogao bi da dovede do topljenja gotovo celokupnog permafrosta blizu površine. Takve promene povećale bi i verovatnoću ozbiljnih, potencijalno naglih poremećaja u okeanskim strujama, kao i zakiseljavanja okeana.
Naučnici upozoravaju i da se morski led oporavlja sporije nego što se ranije pretpostavljalo. To znači da posledice zagrevanja ne nestaju automatski kada temperature počnu da opadaju. Glečeri, koji i dalje reaguju na zagrevanje iz prethodnih decenija, zadržali bi samo oko 70 odsto sadašnje zapremine čak i u scenariju u kojem bi se dugoročno zagrevanje vratilo na 0,8°C. Njihovo topljenje doprinosi porastu nivoa mora, ali ugrožava i snabdevanje vodom u područjima koja zavise od glečerskih izvora.
Dodatni razlog za zabrinutost predstavljaju ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika. Oni danas gube led približno šest puta brže nego tokom devedesetih godina prošlog veka, a nastavili bi da se smanjuju čak i u scenarijima u kojima bi prekoračenje temperaturnog cilja bilo kratkotrajno i zagrevanje se kasnije vratilo na 1,5°C.
Prema procenama naučnika, dugoročna granica zagrevanja koju bi polarni ledeni pokrivači mogli bezbedno da podnesu nalazi se mnogo bliže jednom stepenu Celzijusa, a moguće i ispod te vrednosti.
„Sneg i led brzo reaguju na svaki dodatni delić stepena zagrevanja. Međutim, većini ovih sistema biće potrebni vekovi ili milenijumi da se oporave nakon prekoračenja temperaturnih ciljeva, naročito ako se pređu kritične tačke koje izazivaju praktično nepovratne promene“, rekao je Džejms Kirkam, glaciolog i jedan od autora izveštaja.
Posledice se osećaju širom planete
Topljenje leda nije problem ograničen na udaljene polarne predele i visoke planine. Posledice se prenose na čitavu planetu, kroz porast nivoa mora, promene u dostupnosti vode i poremećaje u okeanskim sistemima.
Izveštaj upozorava da bi, u slučaju nastavka sadašnjih klimatskih politika, glečeri u Alpima, Stenovitim planinama, na Islandu i u Skandinaviji mogli da izgube više od 90 odsto svoje ledene mase. Ukoliko bi zagrevanje bilo ograničeno na 1,5°C, na tim područjima moglo bi da ostane između 20 i 35 odsto današnje mase leda.
Posebno su značajni podaci za područje Hindukuša i Himalaja, gde su glečeri važan izvor vode za gotovo četvrtinu svetskog stanovništva. Prema scenariju nastavka sadašnjih politika, na ovom području ostalo bi svega 41 odsto postojeće ledene mase. Ograničavanje zagrevanja na 1,5°C omogućilo bi očuvanje oko 83 odsto.
Posledice topljenja glečera već su vidljive. Džejms Kirkam podsetio je na jednu od najvećih i najsmrtonosnijih lavina leda i stena zabeleženih ove godine na granici Nepala i Kine, koja je odnela hiljade života i izazvala štetu procenjenu na oko deset odsto bruto domaćeg proizvoda Nepala.
Naveo je i da je Švajcarska u poslednjih pet godina izgubila 20 odsto svoje glečerske mase, dok se očekuje da će hiljade glečera širom sveta nestati tokom naredne decenije.
Zašto je važno da se zagrevanje što pre ograniči?
Upozorenja iz izveštaja dolaze uoči 31. konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP31), na kojoj će se okupiti svetski lideri i predstavnici država kako bi razgovarali o daljim koracima u borbi protiv klimatske krize.
Prošlomesečni izveštaj Programa UN za životnu sredinu pokazao je da bi globalne emisije morale da se smanje za 18 odsto do 2030. godine i za 45 odsto do 2035. kako bi postojala dobra šansa da se zagrevanje ograniči na 1,7°C u odnosu na predindustrijski period. U izveštaju je istaknuto da ne postoje dobri ishodi ukoliko svet ostane iznad granice od 1,5°C.
Bil Her, klimatski naučnik i direktor instituta Climate Analytics, koji nije učestvovao u izradi izveštaja o kriosferi, upozorio je da se posledice već ubrzano šire: od topljenja ledenih pokrivača i planinskih glečera do porasta nivoa mora i zakiseljavanja polarnih okeana.
Prema njegovim rečima, ove promene nose posledice za čitavu planetu i mogu da prevaziđu granice prilagođavanja na klimatske promene.
Poruka naučnika je da privremeno prekoračenje temperaturnog cilja ne treba posmatrati kao bezazlenu fazu nakon koje će se prirodni sistemi jednostavno vratiti u prethodno stanje. Što duže planeta ostane iznad granice od 1,5°C, veći je rizik od promena čije će posledice trajati mnogo duže od samog perioda zagrevanja.
Foto: Magnific/photosaint
