Energija vetra jedna je od važnih karika u prelasku sa fosilnih goriva na čistije izvore energije. Ipak, širenje vetroparkova otvara i pitanje njihovog uticaja na divlji svet. Novo istraživanje upozorava da je broj slepih miševa koji stradaju zbog vetroturbina značajno porastao tokom poslednjih decenija.
Prema najobuhvatnijoj studiji do sada sprovedenoj na ovu temu, u vetroenergetskim postrojenjima širom Sjedinjenih Američkih Država između 1981. i 2024. godine stradalo je oko 18,7 miliona slepih miševa, koji pripadaju 28 različitih vrsta.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pokazuje da je pre oko dve decenije godišnje stradalo približno 100.000 slepih miševa. Do 2021. godine taj broj porastao je na oko 1,5 miliona godišnje, što se dovodi u vezu sa ubrzanim razvojem energije vetra.
Zašto slepi miševi stradaju u blizini vetroturbina?
Mnogi slepi miševi stradaju nakon sudara sa lopaticama vetroturbina, ali naučnici još nemaju konačan odgovor na pitanje zašto im se približavaju. Jedna od pretpostavki jeste da ih privlači zvuk koji turbine proizvode ili da same konstrukcije greškom doživljavaju kao drveće. Moguće je i da ne uspevaju da na vreme uoče lopatice koje se okreću, mada istraživači ne isključuju ni druge razloge.
Dosadašnja istraživanja uglavnom su se oslanjala na podatke koje prikupljaju sami operateri vetroparkova. Međutim, naučnici upozoravaju da takvi podaci ne moraju da prikazuju stvarne razmere problema. Metode praćenja razlikuju se od jednog postrojenja do drugog, a postoji i mogućnost da deo stradalih životinja nikada ne bude registrovan.
Na primer, leševe slepih miševa mogu brzo da uklone životinje koje se hrane uginulim jedinkama, dok ih visoka trava i rastinje mogu sakriti od istraživača.
Zbog toga su autori nove studije razvili statistički model koji uzima u obzir nedostajuće podatke i procenjuje broj stradalih jedinki po vrstama. U analizu su uključeni i vetroparkovi u kojima nije bilo sistematskog praćenja. Ipak, istraživači napominju da je kvalitet dostupnih podataka i dalje ograničavao njihovu analizu, uprkos primeni savremenih statističkih metoda.
Kako se broj stradalih slepih miševa može smanjiti?
Jedan od načina za smanjenje rizika jeste pažljiviji izbor lokacija za izgradnju vetroparkova. Studija je pokazala da je broj stradalih slepih miševa bio veći u postrojenjima u blizini reka. Razlog je to što se mnoge vrste oslanjaju na reke kao izvor hrane i vode, ali i kao orijentire tokom kretanja.
Uticaj imaju i karakteristike samih vetroturbina. Istraživači su posebno izdvojili modele sa manjim razmakom između tla i lopatica, koji su se pokazali kao opasniji za ove životinje.
Dodatne mogućnosti za zaštitu pokazuju i istraživanja sprovedena u Evropi. Studija objavljena ovog meseca u časopisu Journal of Applied Ecology, koja je obuhvatila 141 vetropark, pokazala je da se broj stradalih slepih miševa može smanjiti za više od 80 odsto ako se rad turbina ograniči u periodima kada lokalni uslovi posebno pogoduju njihovoj aktivnosti i letu.
U pojedinim zemljama, poput Nemačke, mere za ublažavanje ovih posledica primenjuju se još od oko 2010. godine. One obuhvataju procenu rizika već tokom izbora lokacije, kao i privremeno ograničavanje rada turbina u periodima povećane opasnosti. To, između ostalog, može da znači zaustavljanje rotora tokom seobe ili u vremenskim uslovima kada su slepi miševi posebno aktivni.
Ipak, istraživači upozoravaju da mere koje su se pokazale korisnim za smanjenje stradanja slepih miševa nisu dale isti rezultat kada je reč o pticama selicama, koje takođe mogu da stradaju od rotirajućih lopatica.
Razvoj obnovljivih izvora energije važan je za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, ali planiranje vetroparkova mora da uzme u obzir i vrste koje žive u njihovoj okolini. Istraživanja pokazuju da odgovarajući izbor lokacije i prilagođavanje rada turbina mogu značajno da smanje štetu po divlji svet.
Foto: Magnific/alexey_seafarer
