U vremenu kada modna industrija sve više prepoznaje potrebu za održivim praksama, postoje brendovi koji su te vrednosti ugradili u svoj DNK još mnogo pre nego što je to postalo trend. Ketz, domaći brend ručno rađenog nakita, već 18 godina neguje filozofiju ponovne upotrebe, prirodnih materijala i stvaranja svesne, jedinstvene estetike. Osnivačica Aleksandra Kecović od prvih komada napravljenih od osušenih biljaka, do sofisticiranih dizajna izrađenih od reciklirane kože i kaučuka, svedoči da održivost nije kompromis, već stvar izbora – i umetnosti. Kroz autentičan spoj prirode, dizajna i zanatskog rada, Ketz je primer kako kreativnost može imati i pozitivan uticaj na planetu.
Ideja da kreira nakit rodila se kada je na završnoj godini studija (Dizajn proizvoda od kože) imala praksu u Moni i pripremala kolekcije za reviju. Tada su nastali prvi komadi nakita. Ali, vratimo se još malo unazad, u Čačak i 90-te godine koje nikome nisu bile lake.
“Najviše vremena provodila sam u prirodi i tada su se rodili prvi modeli nakita od osušenih biljaka, tačnije, kaktusa, koje sam u to vreme volela da nosim. Nakon toga, koristila sam razne materijale, uglavnom organske. Zatim je usledila pauza, srednja škola, izbor fakulteta, vreme kada sam želela da stvaram i dizajniram garderobu i obuću, ali nakit je ipak preuzeo svu moju pažnju”, priča Aleksandra za naš portal.
Kako bira materijale
Odabir materijala za nakit vrši taktilino i vizuelno, sve sa idejom da finalni proizvod bude lep i praktičan.
“Najviše me inspirišu meki materijlai koje mogu lakše seći i spajati, kao i materijali koji se mogu reciklirati i redizajnirati, čime se nastavlja “život” nekog komada odeće, torbe ili restlovi istih. Prirodni materijali, kao sto su koža i kaučuk, lepše prijanjaju uz kožu lica i ruke, što daje i komponentu udobnosti i elegancije”, priča ona.
Proces nastajanja proizvoda se sastoji iz 25 – 30 razlicitih radnji, koje prolaze kroz tri faze: priprema dizajna i motiva, materijala, kako novih, tako i recikliranih i redizajniranih u nasoj radionici.
“Druga faza je sama izrada jednog komada, ručno – sečenje, lepljenje, bojenje, spajanje u celinu i finiširanje. Poslednja faze je distributivne prirode, a to je stavljanje nakita na breniranu podlogu, zaštitnu foliju, pakovanje u brendiranu kutiju… “, priča naša sagovornica.
Nakit, ali i satovi
Reakcije ljudi na njen nakit su, kaže, najčešće pozitivne, jer su svesni da zajedno sa njom doprinose očuvanju prirode, da dobijaju unikatni komad i da postaju deo jednog cikličnog procesa ponovnog korišćenja materijala i dobijanja nove upotrebne vrednosti.
Iako joj je fokus na nakitu, Aleksandra pravi i satove.
“Satovi su nastavak razvoja u pravcu novih formi izražavanja, kombinovanjem apstraktne geometrije i simbola. Ne znam gde ce Ketz biti u budućnosti, ali u tome i leži najveci izazov i motivacija. Zapravo, drago mi je sto mogu da stvaram i da se igram, a da sve nove životne okolnosti, putovanja, film i muzika, me inspirišu i daju nove ideje koje sadrže sve to što me okružuje i što sam ja”, zaključuje ona.
Foto: Privatna arhiva
