Wondiwoi kenguri penjači žive isključivo u tropskim prašumama Australije i Nove Gvineje. Za razliku od svojih kopnenih rođaka, oni život provode u krošnjama drveća, hraneći se lišćem i lozama. Njihova zavisnost od prašumskog drveća čini ih posebno ranjivim na krčenje šuma i klimatske promene.
Zabrinjavajuće je da je 12 od 14 vrsta kengura penjača svrstano u ugrožene. Ipak, o njihovom broju i navikama znamo vrlo malo, jer je proučavanje ovih životinja u gustim prašumama izuzetno teško. Nova otkrića, međutim, predstavljaju značajan korak napred i ulivaju nadu da bi se zaštita ovih neuhvatljivih, gotovo mitskih stvorenja mogla poboljšati. Termalne bespilotne letelice, koje otkrivaju životinje pomoću njihove telesne toplote, možda će pomoći da se razotkriju misterije kengura penjača i usmere napori za njihovo očuvanje.
Wondiwoi kengur penjač sa Nove Gvineje poslednji put je viđen 1928. godine i smatralo se da je izumro. Međutim, 2018. godine naučnici su ga po prvi put posle gotovo 90 godina fotografisali živog. Veruje se da je ostalo manje od 50 odraslih jedinki, koje žive duboko u zabačenim planinskim šumama. Njegovo ponovno otkriće pokazuje da čak i vrste za koje se dugo mislilo da su nestale i dalje mogu preživeti.
Najgušće prašume Australije i Nove Gvineje
Kenguri penjači nastanjuju najneravnije i najgušće prašume Australije, severno od reke Daintree u dalekom severnom Kvinslendu. Retko silaze iz svojih skrovišta u krošnjama prekrivenim lozom, koja se mogu nalaziti i do 40 metara visine.
Tradicionalne metode istraživanja, poput osmatranja reflektorima ili ručnih termalnih kamera, često ne uspevaju da otkriju kengure penjače, jer su ta sredstva ograničena na ono što se može videti sa tla. Kao posledica toga, do sada nisu sprovedena sistematska istraživanja Bennetovih kengura penjača. Procene brojnosti zasnivaju se na zastarelim opažanjima i anegdotalnim dokazima, zbog čega njihov status zaštite ostaje nejasan.
Pouzdane procene populacije ključne su za otkrivanje promena u brojnosti i sprečavanje daljeg pada. To zahteva nove metode praćenja koje će pomoći istraživačima da pronađu ove neuhvatljive životinje.
Termalne bespilotne letelice su upravo ono što im ime kaže – dronovi opremljeni infracrvenim kamerama koje iz vazduha otkrivaju toplotne tragove.
Toplokrvne životinje poput kengura penjača jasno se izdvajaju u odnosu na hladniju pozadinu prašume, čak i kada su delimično skrivene lišćem. Ova tehnologija pruža snažnu prednost u odnosu na tradicionalne metode, jer omogućava istraživačima da iz vazduha pregledaju velike površine i vide kroz vegetaciju.
Na iznenađenje naučnika, uočeno je šest Bennetovih kengura penjača za manje od jednog sata leta – što je bez presedana. Među njima su bili usamljeni primerak, jedan par i grupa od tri jedinke, što se uklapa u poznate veličine teritorija ove vrste.
Vrsni penjači
Kenguri penjači razlikuju se od drugih vrsta kengura po tome što većinu života provode u krošnjama, gde se kreću izuzetno spretno zahvaljujući snažnim prednjim i zadnjim nogama, kao i dugom repu koji im pomaže u održavanju ravnoteže. Za razliku od svojih kopnenih rođaka, njihova građa tela prilagođena je penjanju – imaju šire i jake šape sa zakrivljenim noktima koji im omogućavaju sigurno kretanje po granama.
Njihova ishrana bazira se na lišću, plodovima i lozama, a poznato je da biraju određene biljne vrste. Zbog toga što retko silaze na zemlju, često ostaju skriveni od pogleda i veoma ih je teško proučavati. Njihova teritorijalna kretanja pokrivaju relativno mala područja u poređenju s drugim kengurima, što dodatno doprinosi njihovoj neuhvatljivosti.
Upravo zbog ovih osobenosti, kenguri penjači se smatraju gotovo mitskim životinjama prašume – retko viđeni, teško dostupni i izuzetno zavisni od očuvanja tropskog šumskog staništa.
Foto: Canva
