Ako ste gledali animirani film „Rio“, verovatno se sećate Blu-a, simpatične plave papige koja putuje iz Minesote u Brazil kako bi pronašla ženku svoje vrste. Iza ovog filmskog lika, međutim, krije se stvarna priča koja je mnogo ozbiljnija, ali ima i razlog za optimizam.
Blu je Spiksova ara (Cyanopsitta spixii), vrsta endemična za Brazil koja je početkom 21. veka nestala iz prirode. Danas se, zahvaljujući decenijama uzgoja u zatočeništvu, obnovi staništa i pažljivo planiranoj reintrodukciji, pokušava ono što je dugo delovalo gotovo nemoguće: da se ova ptica ponovo nastani u svom prirodnom okruženju.
Od stanovnika Brazila do ptice koje više nema u prirodi
Spiksova ara nekada je živela na severoistoku Brazila, posebno na području države Baija, u regionu Kurasa. Bila je vezana za specifična staništa uz sezonske vodotokove i galerijske šume, zbog čega je promena njenog prirodnog okruženja dodatno povećala pritisak na malu populaciju.
Međutim, najveći udarac vrsti nije zadala samo promena staništa. Spiksove are su decenijama bile meta intenzivnog hvatanja i ilegalne trgovine egzotičnim pticama. Njihova atraktivna plava boja učinila ih je posebno traženim među kolekcionarima, dok su krčenje šuma, poljoprivreda i druge promene zemljišta dodatno smanjivale prostor u kojem su mogle da opstanu.
Poslednja poznata jedinka u divljini nestala je 2000. godine. Vrsta je potom klasifikovana kao izumrla u prirodi, iako su pojedine jedinke opstale u zatočeništvu. To je bila ključna razlika – Spiksova ara nije potpuno nestala sa planete. Postojao je mali broj ptica od kojih je mogla da počne njena druga šansa.
Kako se vrsta spašava kada više nema divlje populacije?
Upravo tu počinje jedan od najzanimljivijih delova priče.
Zaštita Spiksove are decenijama se zasnivala na uzgoju van prirodnog staništa, odnosno ex situ zaštiti. Cilj nije bio samo da se održi nekoliko ptica u zoološkim vrtovima i privatnim centrima, već da se napravi dovoljno velika, genetski raznovrsna populacija koja bi jednog dana mogla da bude vraćena u prirodu.
Prema podacima brazilskog instituta ICMBio, populacija u zatočeništvu dostigla je stabilnost od 152 jedinke 2017. godine, što je omogućilo ozbiljnije planiranje reintrodukcije. U međuvremenu su formirana i zaštićena područja u istorijskom arealu vrste, dok su ptice pripremane za život u prirodi.
Drugim rečima, nije dovoljno samo uzgojiti ptice. Potrebno je istovremeno obnoviti njihovo stanište, voditi računa o genetici populacije, pripremiti ih za samostalan život, pratiti ih nakon puštanja i smanjiti rizik od novih pretnji.
Prve Spiksove are ponovo su poletele u divljini
Veliki trenutak dogodio se u junu 2022. godine, kada je osam jedinki uzgojenih u zatočeništvu pušteno u prirodu u oblasti Kurasa, u brazilskoj državi Baija. Bio je to prvi korak u dugoročnom programu vraćanja vrste u njen istorijski areal.
Reintrodukcija, međutim, nije jednostavno „otvaranje kaveza“.
Ptice se postepeno privikavaju na prirodno okruženje, prate se njihovo ponašanje i kretanje, a obezbeđuju se i uslovi koji im povećavaju šanse da prežive. Program uključuje i obnovu staništa, kontrolu potencijalnih pretnji i uključivanje lokalne zajednice.
To je važno jer cilj nije da nekoliko ptica bude pušteno u prirodu, već da se vremenom formira samoodrživa divlja populacija.
Brazil nastavlja da povećava populaciju
Program nije ostao na prvih osam ptica. U januaru 2025. godine Brazil je iz Nemačke vratio još 41 Spiksovu aru, koje su uključene u program očuvanja i reintrodukcije. Brazilske institucije pritom naglašavaju da je obnova staništa, stalno praćenje puštenih ptica i borba protiv ilegalne trgovine ključna za dugoročni opstanak vrste.
ICMBio danas vodi poseban Program upravljanja populacijom Spiksove are, čiji je cilj da se populacija održava i širi do nivoa koji može da obezbedi dugoročan izvor jedinki za ponovno uspostavljanje vrste u prirodi. Vrsta se i dalje vodi kao kritično ugrožena.
Priča o Spiksovoj ari pokazuje da izumiranje nije uvek poslednja stanica
Povratak ove ptice ne znači da je problem rešen. Naprotiv, pred njom je još dug put.
Čak i kada se jedinke vrate u prirodu, potrebno je da prežive, pronađu hranu i mesta za gnežđenje, razmnožavaju se i formiraju dovoljno veliku populaciju koja može da opstane bez stalne ljudske pomoći. Istovremeno, njihovo stanište mora ostati zaštićeno, a ilegalna trgovina divljim životinjama pod kontrolom.
Ipak, slučaj Spiksove are pokazuje nešto važno: zaštita prirode ne mora da bude samo pokušaj da se spreči nestanak neke vrste.
Ponekad znači i pokušaj da se vrati ono što smo već izgubili.
Od ptice koja je nestala iz prirode do jedinki koje ponovo lete iznad njenog istorijskog staništa prošle su decenije rada. A Blu iz „Rija“ tako dobija i jednu sasvim drugačiju priču, onu stvarnu, u kojoj kraj još nije napisan.
Foto: Magnific/t2412
